Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

» У 5 нат > =

248 - СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА. -

спођа! Али тога пута, не вента ради, него најозбиљније, пуче шамар по гадном, пјегавом лицу Марину, и не вента ради, него од истине, несрећнипа бризну у плач и побјеже из радионице, праћена пљуском грдња!

— Смирих се кад ме увјерише да је „ум ла. да је однио онај велики Бабау!

— То вам је моје сјећање за први Божић, заврши Банкар. И то је божићна прича! — рече госпођа, али не разумјесмо, бјеше ли то питање или чуђење.

= А није прича за дјецу! — дода други њеки.

— А има очевидно нравоученије, — вели трећи.

Банкар слегну раменима и рече:

— Намјештена није ни најмање! Дајем вам часну ријеч да је све истинито!

= Драги мој, заврших ја, ту ћу божићну причу написати! Ти не знаш од какве си ме бриге осло"бодио!... Можда су најбоље оне које писци „хватају Он опет слегну раменима и заврши;

— Можеш, али додај: „прича човјека, који ве пише приче!“