Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

српско рударство Турци су били потпуно уништили. Исто су тако уништили и оно што је на рударству Србије урађено за време аустријске окупације (1718—1739). 1 ) Под Карађорђеи је било започето нешто рударства, специјално ради добијања материјала за ратне потребе, али је оно трајало кратко време. 2 ) Под Кнезом Милошом није учињено готово ништа. Један посетилац из 1829 године вели да Србија има много руда, али Срби неће да их ваде, јер се боје турске жеђи за новцем. 3 ) И други странци који су тада посећивали Србију помињу руде у њој. Пирх је понео 1829 године у Немачку нешто руда из Србије. Гроф Боа-ле-Конт однео је 1834 година изСрбије у Француску знатнузбирку рудаЗ) Тек 1835 године позвао је Кнез Милош саксонског директора рудокопа Барона Жигмунда Августа Волфганга Хердера да испита рудно благо Србије, и он је од краја августа до половине новембра те године констатовао обилатост руда, минералиих вода и старих, веК давно напуштених, мајдана. Само је на неколико места констатовао незнатан, примитиван рад на рударству наших сељака. Из Пека, Тимока и Безданице испирали су сељаци у доколици, „мимогред, покрај других својих, домаћих, послова“ злато и продавали „обично Чивутима у Видин“ и добијали „за онолико злата колико један дукат важи 30 —32, каткад и 37 гроша“. Сем тога су у Подрињу сељаци вадили

*) Драг. М. Павловић, Аустријска владавина у Сл>бЗ \yxi. Београд 1901, стр. 109 и даље.

-) М. Петровић Ј, 92—9;!; Пирх 158.

3 ) Споменик 17, 29,

4 ) Плрх 128—159; Споменик 17, 38

7

ПРИВРЕДА