Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

стура, који је свршио медицкну у Лајпцигу, али остаје у Србији само до краја 1836 године, па одилази у своју постојбину, а његово место заузима Др. Карло Пацек дотадашњи лекар гарде, 1 ) који је прешао у Србију 1833 године.-) У исто време кад и Месаровић био је у Пожаревцу лекар кнежеве фамилије Др. Пантеппћ, родом из Гргуроваца у Срему, али се и он враћа преко и посгаје лекар карловачког митронолита, а његово место заузнма 1834 године Др. Максим Николић-Мишковић, родом из Карловаца. Њему је Кнез Милош ставио у исто време у дужност да буде и „главни лекар Великог Сердарства Подунавског“. У постављењу од 23 маја 1834, № 1844 велн му Кнез Милош да ће му бити дужност „болне у двору мом лекарски посешчавати и све оне бблеснвке Великог Сердарства Подунавског, који би Вама на лечење дошли, лечити и то беснлатно, Плату ћете пак државну имати, која ће се састојати годишње у 720 форината у сребру.“ 3 ) Са напредовањем и уређивањем Србије множило се све више лекара у њој, тако да се најзад образовао читав мали лекарски кадар. Преко лета 1835 године дошао је Емерих П. Лкндермајер, родом из Чакова, и постао лекар Подринско-Савске Команде; у пролеће 1839године дошао је Карло Белони, родом из Леве у Горњој Угарској, и постао лекар Подринско-Моравске Команде; ускоро за њим Др. Iосиф Ребрић из Хрватске и постао лекар Дунавско-

Ј ) Lindenmayer 27.

2 ) Држ. Арх,, Лекарп и апотекари, ппсмо Пацеково Кнезу Мплошу од ‘23 децембра 1883.

3 ) Lindenmayer 27; Др. Владан Ђорђевић, Историја Војног Санитета 1, Београд 1879, стр. 128.

209

МЕДИЦИНА

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША