Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

возили их у Аустрију, а оданде у Француску и Италију. 1 ) Страни су трговци морали имати нарочитих „Објавленија", која су им давала права да могу по Србији трговати. Она се често помињу у преписци; многа су се очувала и у оригиналима. Обична им је формула; „Дано објавленије Н. Н. из Н. да може куповати (име робе) и износити за трговину своју“. При извозу робе сви су трговци морали плаћати таксу. 2 ) У Србији се, у доба Кнеза Милоша, живело врло примитивно. Потребе више културе и веће раскоши нису биле продрле чак ни у Кнежев двор. Кнез Милош је био скроман у потребама. Кнегиња Љубица се намерно трудила да ограничи раскош и скупоцено кићење код српских жена и да их задржи у скромности, простоти и старим навикама. 3 ) Сем тога ни свет није знао, па није ни осећао, потребу за стварима, које се нису могле добити у непосредној околини. Осим Кнеза, чак 1834 године, нико није имао каруца. Стеаринске свеће, мутмел, шампањ и сличне ствари биле су у Београду непознате, јело се дрвеним кашикама, спавало се на поду, под главом су били јастуци сламом напуњени. 1 ) У двору Кнеза Милрша није било ни великог обиља у потребама, ни

4 ) М. Петровић I, стр. 351; Споменик 17, стр. 35.

-) 12 марта 1820 пише Кнез Милош кнезу Маринку Џодићу у Омољу „да од сваког трговца, којн нз пашалука нашег стоку у други пашалук тера, узима на вола и коња по један грош, а на овцу и козу по 10 пара" (Држ. Арх,, К. К, Дел. Прот, 1820).

3 , Споменик 24, стр, 23.

4 ) Сретен Л. П., 61, 64, 218.

15

ТРГОВИНА