Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

нареди да се одржава чнстота и пзбегава све што може болест раширити. Најзад на све стране поче разбирати и о леку против кслере. Аустријски ђенерал Фојт посла му, ваљда на његвво тражење, у августу 1831, „на немачком језику“ лек, „који је сгн покојнога Антуна у земунском контумацу прогиву колере пронашао“. 7 септембра послао му је исш лек на „српском језику 1 ' и Вук Караџић. 1 ) 9 септембра, пак, наштампано је у тек заведеној „Књажевско-Србској ТипографијЧС, као прва шталшана ствар у Србији, једно „Упуство“ за лечење колере.-) Да ли баш због ових предострожности или иначе, тек и у овај мах, сем неколико смртних случајева у Београду, и, сем што је у унутрашњости у свако) кући било грознице, у „којој се и бљује и ћера напоље, али се не умире“, 3 ) Србија би поштеђена. 1836 године завлада у Босни и Херцеговини „зла и жестока, пријека и напрасна болест зовома колерз“. Отуда она пређе и у Србију, али сад у пуној збиљи н са свима ужасима. Карочито узе маха у Подрпњу п у западним крајевима Србије. Умирање и пустош почеше на све стране. Нарочито се беше улегла међу новодосељене Крајишнпке у Лозниц;;, Лешници и Липници, који изгледа да су је бнли п донели у Србију. Само у Лозници умирало је у почетку по 5 —6, а после и по 10 и по 15 Крајишника дневно. Свет се поплаши и врло узнемири. Примитиван и празноверан отпоче се помагати како је знао. Неки су, по традиционалном обичају за

') Вукова Преппска IV, 162.

■-) М, Гавриловпћ, Милош Обреновнћ и Вук Стеф КараџпД, 46.

3 ) Вукова Преппска 1, 402.

228

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША