Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Благодарећи строгим мерама и њиховом испуњазању Србија је била непрестано поштеђена. Народ већ поче да се осећа безбедан и да се смирује од узбуђења, кад на један пут пуче глас да је куга избила у Ражњу и Јагодини. Дваестак турских војника беше упућено преко Ниша и Алексинца у Београд. Издржавајући карантин у Алексинцу тројица се од њих разболе, а један и умре. Карантински лекар Др. Мајнер, који никад дотле није био видео куге, нађе да није умро од куге, и ако су његови искусни помоћници тврдили да јесте, и чим се сврши издржавање карантина, он све остале пусти да могу слободно ићи у Београд. Ма да је од свију њих само један уз пут умро и сахрањен између 'Буприје и Јагодине, и ма да су, после тога, сви остали потпуно здрави стигли у Београд, ипак су они уз пут посејали кужне клице у Ражњу и Јагодини. И у једном и удругом месту сви који су са њима били у хановима, у којима су преноћили, иоразбољевају се н помру. Сад је било очевидно да је зараза унесена н да њена ватра може да се рашири и да начини покоре, какве је пре двадесет година чинила. Одмах су предузете нове мере за локализовање и спречавање. И у Ражњу и у Јагодини заражене куће беху стављене под строгу стражу. Око обеју вароши постави се троструки ланац од стражарз, који нису допуштали никоме да из њих изађе. Цео пут кроз Србију, којим су прошли турски војници би оглашеи за заразан, Сва комуникација на њему би заустављена. Веза са местима кроз која су војиици прошли би шрекинута. Цео Београд, у који су војници отишли' би проглашенда је у карантину, и би опсађеи густом

233

МЕДПЦПНА