Iz tamnog vilajeta

РЕЧ О ЗЛОМ УДЕСУ МАРТЕ ДЕВОЈКЕ И МОМКА ЂЕНАДИЈА

Она је сад затворена у једној собици суднице, а на прозорчету су решетке. Смеје се као да је неко једнако голица. Њу не вреди питати. А он у кући свога родитеља опружен као проштац, са модром огрлицом око врата, чека да га закопају. Ако сињи камен прозбори то ће и он.

Народу међутим хоће се приче, па нагађа и кити свак по својој; али нико не зна доу корен зашто и како уништише они једно друго, те се којешта коти и роји од уста до уста. мудрост једну провејаше из тога паметници, и у речи скалунише је овако: Обесан момак кад укаља образ сиротној девојци, да му се освети, ако може; ако ли не, да трпи и сачека освету с божје стране. А Марта случајно је могла, и учинила је. Просто као боб. Ван памети је свака она, глава која би, сачувај Боже, друкше судила о томе.

Ја ћутим само и чудно ми колико човек застрани у мисли, кад до у корен не зна ствар. Да неког изводим из блудње нећу, не што би се посумњало у сигурност мога казивања (мене зову истинословцем), већ у исправност моје главе. Стога казивати нећу ником ништа, али, колико ми глава засеца, исписати хоћу све што знам, јер ја поуздано знам, шта и којим путе-

3