Iz večnoga izvora : stihovi

NAD ZEMLJOM.

Meni je potrebno more, Beskrajni prostori plavi... Ja hoću da gledam dalji, gde izvor izvire žića I posle dnevnoga puta praštanje njegovo sjajno. Za mene stanice to su Tu, gde se moja duša s večnošću prepleće trajno I gde se radosno ona dotiče Večnoga Bića I s Njim se ljubavlju svetom u jednu celinu sliva. Tu, samo tu Osećam blaženstvo pravo, i praznik u duši biva. Tu, samo tu Roni se s usana mojih ne molba, naizust znana, No svagda nova i čista ko sveža voda iz vrela, Molitva ne roba, koji s trepetom milosti traži: Molitva — uznošaj duše, molitva — radost i himna, Čestite reči i proste no pune detinjske draži . . .

* ]R *