Izgnanici : albanska odiseja

ИЗГНАНИЦИ

78.

У великој слави патња нам се заче, Због великог смеха сад се много плаче. Данас се ниједној не смејемо шали,

И ситне су жеље наши идеали.

Друг:

Рат је изменио и људе, и ствари.

Све је пало, све се још руши и квари. Свет је њива пуна корова и чкаља, АСве је подивљало, свуд се образ каља. Џоропи се множе, нико да их лечи. ·Познао сам народ!

Други Друг:

Не! Чуј моје речи: Никад један народ по војсци не цени, У дане се мира отаџбином крени, ЗЛа тад читај људе као слова ђаче, Тражи браћу, немој борце и гласаче, Дођи им ненадно и запамти ову: Пороци се многи врлинама зову, У крвавом рату, кад се лако гине, Кад се сваки само за свој живот брине.

Друг:

Борба крв пролива а влага је сише.

У рату се само најежим због кише,

Увек волим сунце, све под сунцем ниче, Не мре се од жеге, али мре од циче, Сећаш се ведрине како страшно бије 7 Све, у рату, с неба, само снагу пије, Боља је, у земљи, смрт крај туђег плота, „Јер овде се живи горе и од скота.

Друш Друг:

У души је мојој измирење, Ја се = . Не буним јер слушам савести ми гласе.

ве