Izučavanje jedne dvostruke fermentske akcije
130 ИВАН ЋАЈА
којих су састављени, то ће у току реакције докле год сав дисахарид не буде био претворен у гликозу [2] моћ редуковања течности бити слабија према нађеном цијан-воднику, него ли када реакција буде
"завршена.
Реакције које су представљене у [2] и [2], било да су условљене или не реакцијама [1] и [1'], бивају свакако после ових. Тело на које ферменат утиче у реакцији [2] или [2'] јесте производ реакције [|] односно [1']. Отуда се Ферментске реакције [2] и [2] врше у сасвим другим околностима од реакција [1] и [!"']. Видећемо приликом изучавања утицаја концентрације амигдалина, на ход Ферментске хидролизе, како се реакције [9] и [2] понашају на сасвим особен начин. Те Ферментске акције којима претходи једна друга фермептска акција која производи тело на које ће оне делати, назваћемо секундарним ферментским акција.
Што се тиче емулсина бадема, М. Аш14' је успео да из једне недовршене хидролизе амигдалина изолује амигдонитрил-гликозид. Из недовршене хидролизе амигдалина под утицајем Фермената Нех-а, издвојили смо једно тело које сматрамо да је дисахарид амигдалина; тај дисахарид не редукује.“
Треба одмах напоменути да резултати овог изучавања, изложени у следећим странама, јесу независни од тога да ли изложена хипотеза о распадању амигдалина одговара истини. У овоме изучавању посматрали смо однос између моћи редуковања и набеног цијан-водоника, у равним огледним погодбама. и у разним тренуцима реакције. Јасно је да је то
1 М. Ала. 10. с, > Ј. Спаја. Зиг 1 звојелене Ф' шп виске Ђјове Фелуаше де | атусдале Соттрбев гтепдиз де Г Асад,. дез Блепсез. 1910.