Izučavanje jedne dvostruke fermentske akcije

182 ИВАН ЂАЈА

када се цијан-водоник одређује у самој Ферментској средини у којој се појавио. Жућкаста боја течности ни мало не смета да се тачно ухвати преокрет боје који назначује крај реакције у овој методи одређивања цијан-водоника. У огледима са емулсином бадема, цијан-водоник је увек претходно дестилован.

Моћ редуковања одређивана је методом МоћгВегфгапд. При томе одређивању треба добро пазити да течности буду претходно потпуно ослобођене цијанводоника и цијанида. Иначе се добивају потпуно лажни резултати. Одређивање моћи редуковања вршено је на равним запреминама течности, према количини редукујућега шећера што те течности садрже. Али, да би се скучиле границе могућне грешке, нису никада употребљаване запремине ниже од 5“. Када концентрисаност течности не би дозволила употребу такве запремине, тада би се 5“ најпре разблажило до 50“, па редукујућа моћ одредила на извесној запремини те разблажене течности.

Бенз-алдехид одређиван је квантитативно у облику Фенил-хидрацона, по упутствима Негазеу-а, дестилујући га у струји угљен-диоксида да би се избегло његово могућно оксидовање.

Потребно је промотрити осетљивост ових употребљених метода да би се знало шта у добивеним резултатима стоји изван граница могућних грешака.

При одређивању цијан-водоника, преокрет боје јасан је на приближно !—2 капи сребрног нитрата

п

П И 270 Пошто сваком кубном сантиметру МО,Аг 50 од-

говара 2 мгр, 7 ОМН, то ће абсолутна грешка бити највише од 0мгр. 27. Ако је одређивање вршено на 107" течности, количина коју смо обично употребљавали, тада ће на 100“ та грешка бити од 2 мгр.7,