Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

105

На послетку имам част напоменути, да сам преко местних команданта Г. Милановца тражио, да писар среза таковског објасни, каквим је оружјем била наоружана она руља која се налавила у Такову, којој је оружје и муниција послата из Г. Милановца, ко је то оружје транспортовао за Таково, кад и којим начином и т. д. о чему ћу у своје време имати част послати извештај господину Министру војном.

! Фебруара 1893 год. Крагујевац. КОМАНДАНТ, ПУКОВНИК

Мих. Срећковић

56.

Команданту ХЈУ батаљона сталног кадра

Према наређењу команданта батаљона од 925 Фебруара тек. год. да се ставим на расположење писару полициском, у цели повраћаја реда у селу Планиници. За ту циљ дат ми је одред у јачини и то: подписаног, ! подофицира, ! значара и 10 редова из [ чете: ! подофицира, !0 редова из П чете; ! подофицира, !0 редова из Ш чете; | подофицира, 10 редова из ТУ чете. Свега 46 војника. Наређење команданата баталиона било је у главноме да се строго придржавам правила службе при "давању помоћи полицијским властима и да се јавим писару полицијском у поменутом селу или где га будем нашао на путу.

Према горњем командантовом наређењу кренух се истог дана у 5", сата у вече за Планиницу и стигох у исту у !% сати ноћи. У селу Лубници јавих се писару који ме ту очекиваше. Путовао сам друмом бољевачким преко села Лубнице за Планиницу. Путовао сам ноћу по рђавом путу и врло. BOTDOBU LOM DpDOмену. Војници су били у походном оделу и наоружани прописаним бројем муниције. Кад стигох у село затекох у механи око 50 сељака ненаоружаних и према тражбини писаревој опколих механу војницима, и после овога писар уђе у механу, и забрани сељанима излазак из механе, који остадоше туна све дотле док их он није сам ослободио. После овога писар ми затражи једну патролу од 3 војника и ! каплара да с њоме иде у судницу и да притвори председника и општинаре, мислећи да су они тамо. Исту патролу дадох писару која не нађе у судници ни једног часника општинског већ само општинску стражу од 3 сељака, који су викали: „стој, пуцаћу,“ чим видеше да војници долазе отворише вратнице пи положише оружје, које писар стави у притвор, а по његовој тражбини поста вих стражу код притвора. За време док одређивах стражу, чу се у близини суднице у десно пуцањ пушке и јаукање некога, одмах одредих патролу да види ко је пуцао % Да није случајно ко од војника испалио пушку. Са овом патролом према наређењу писаревом ишао је и пандур, но патрола није могла никога, наћи, а тако исто иостале патроле које сам одредио према захтеву писаревом још при улазу у село нису могле никога наћи. После рапорта вођа патрола, да је у селу све мирно пи да нису могли наћи тога ко пуца, одредих по тражбини писаревој једну патролу од % војника и једнога поднаредника, којој придаде писар пандура са налогом да све часнике општинске доведу к њему, што је патрола и извршила кроз пола сахата, и по доласку истих, писар све часнике општинске стави у притвор. По тражбини писаревој одредих једну стражу код суднице на којој врата беху отворена. Шри улазу у село одредих ради сваке сигурности 3 патроле да прођу кроз село и да ми јаве има ли кога у селу, но како никога у селу неимађалше, то се кренух напред са одредом и зауставих се код механеи изврших све оно што напред рекох према, захтевима писаревим. У самом селу била је опреза следећа: једна стража код суднице, једна код притвореника и једна десетина војника пред кафаном, која је избацила једног удвојеног шиљбока. Патроле сам слао од времена на време у село. Остали део војске био је смештен