Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

12

г. Рибарац и онакав распис издао који нема никаквог ослонца ни у закону изборном ни у Уставу, п да је он служио полицијским властима као упут за тачно извршење прве тачке тајних поверљивих упутстава. ;

Да оптужени г. Рибарац није имао никаквог ослонца у закону, на основу ког би могао издати овакву наредбу, докав је ито: што се у истој ни сам не позива на какво законско наређење, што је у осталом противно и чл. !17 ставу 2 Устава.

Но сем овог и по самом значају кога има објава, а с погледом на изборни закон, оптужени г. Рибарац нити је могао нити смео онакову наредбу издати полицијским властима. И сама његова одбрана, да је ово учињено с тога, што је и председник државног одбора, а и неки старатељски судија издавао објаве неким председницима бирачких одбора, не само што га не брани за ову његову противзакону наредбу, већ га још више терети. Оптужени г. Рибарац признаје да законом није прописано давање објаве, но да се ово практиковало, а кад ово стоји, онда настаје питање: какав значај и задатак има узимање објаве. Сваком је познато да се узимањем објаве хоће да увери дотична власт, да је лице, које се представља као одређени председник бирачког одбора заиста оно, које је и државним одбором одређено. Давање уверења овакове природе најмање спада у дужност полицијским властима, и пресе има узети да спада у надлежност општиноких судова, а полицијским властима само ако оне познају дотичне председнике лично или преко приведена позната два сведока.

Према. овоме, дакле кад закон, нигде не прописује узимање објава, као и од кога се имају узимати, настаје питање: чиме би оптужени министар и на основу ког закона могао да спори важност једне објаве, коју би у сличном случају издао председник првостепеног суда својим чиновницима, који су распоредом Државног Одбора одређени за председнике бирачких одбора, који је и законом позват да води рачуна о свом особљу, где оно иде, да ли по приватној или званичној потреби.

А кад ово стоји, онда је оптужени г. Рибарац, коме су и закони п надлежност појединих власти познати били, намерно, у вези поверљивих упустава, онаку противзакону наредбу издао, наређујући да посао изборни могу вршити само они, који полицијску објаву имају.

Но има случајева, где полицијске власти нису пуштале ни оне председнике бирачких одбора, који су имали објаве онакве, какве је поменутим упутствима тражио оптужени г. Рибарац. Ово се види из прилога о непримању председника бирачких одбора: Јована Ковачевића и Живка Поповића. И само овако намерно и категорично забрањивање учинило је то, да је председник општине јагодинске, судији првостепеног суда, забранио вршење изборног посла, што нема полицијске објаве, ма да у уверењу и сам тврди да га лично познаје, као и то да јеон и државним одбором одређен за председника бирачког одбора, што се види из изборних акта, а тиме је повредио и чл. 94. Устава.

Кад се овако што могло десити у варошкој општини, онда није никакво чудо, што се по селима од неписмених председника терало и даље, те по извешћима глав. бирачких одбора није 9277 председника вршило изборни посао.

Зашто је оптужени г. Рибарац овакав распис издао има се објаснити овим: хтело се пошто по то да спречи да одређени председници бирачких одбора не дођу на своју дужност, те да постављени полицијски регенти у место њих изврше изборе по жељи оптужене владе, па ма то било и путем фалсификовања изборних аката, што је заиста и чињено, као што се види из изборних аката округа подунавског, топличког, пожаревачког и подринског.

Докази за све до сада наведено по овоме делу прилажу се под“. у 100 прилога“.

Па како је оптужени г. Рибарац, овим својим расписом повредио чл. 58 и 59 изборног закона, он је за то п одговоран.

Ова три расписа оптуженог г. Рибарца којима је повредио напред поменуте чланове изборпога закона чине кривицу из чл. 2 тач. 5 закона о министарској одговорности, а казпе се по чл. 5 истог закона. —