Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

15

Тако г. Министар војни услед доставе, да се спремају неки да нападну ивањички магацин, на полеђини истог акта под 17. Фебруара тек. год. ставља решење, да једна чета из Пожеге оде у Ивањицу и чува магацин, а једна чета на дан избора од 25 фебруара да оде у Добриње. Дакле, господин министар војни својеручно без икакве хитње и важне потребе на 8 дана пред избор наређује да чета на дан избора иде у Добриње.

Кад је овако олако схватао задатак војске, као и важност потребе кад треба војену помоћ дати и употребити сам војни министар, онда није никакво чудо што је начелник окр. црноречког у овом погледу још даље ишао и од месног команданта тражио војну помоћ, без мало у ова изборна места,и то се види из списка. Догађај у Горачићу такође доказује ла. није била потребна, војна помоћ, нити одузимање општине, кад сам комесар владе у свом извештају вели, да је нова управа изабрана и да је она као таква отпочела радити у другој згради. Према томе није било разлога нападати војском на 086, који нису одобравали оваково премештање суднице, и код ње се били искупили, без икакве намере и спреме да ма кога нападају. У осталом и релације, које су поднели министру војном поједини команданти о кретању војске пред паборе и на сам дан избора потпун су доказ, да никаквог нереда не само што није било, него да се нигде ни појављивао није. Кад стоји тај Факт да је војска без потребе употребљавана, и да министар војни при представци министра унутрашњих дела, није се уверавао о тој потреби; а тако исто ни министар унутрашњих дела при представкама подчињених му органа, и кад се још узме у оцену нарочито и то, да је војска кретана у изборна места пред изборе и на сам дан избора, онда је јасно да је овако кретање војске вршено са напред удешеним планом и споравумом између министра војног и министра унутрашњих дела, једино у цељи да се утиче на избор т.ј. да се бирачи застраше. Одбрана министра војног да је војну помоћ, у колико је он наређивао, вршио по усменој преставци министра унутрашњих дела, да ћи бити нереда, и да о потреби као војник и министар војни није могао да сумња, и могла би наћи оправдања, да противу овакове његове одбране не стоји ово: што се као министар из поднетих му релација уверио, да је војска без потребе потрзана и више пута обмањивана; што је сам решењем Повљ 58 под 17 Фебруаром т. год. без икакве писмено преставке о потребности наредио да једна чета на дан избора иде у Добриње, као место, које по Уставу бира једног посланика; а тако исто и решењем по Повкљ 73, да војска иде у Лесковац због замишљене претпоставке, да ће бити нереда у Власотинцима. Кад ово стоји, онда оптужени министар војни, коме је дужност била да чува углед и задатак војске, није требао унапред да наређује кретање војске пред изборе и на сам дан избора. y овом случају министар војни није могао унапред наређивати одлазак војске у Добриње, ни зато, што од Пожеге, где војска станује, па до Добриња, нема више од 94 сахата, и у овакој олизини војна помоћ могла се дати тек онда, ако би заиста потреба наступила.

Одбрана оптуженог г. Рибарца, да је представке министру војном о тражењу да се у извесна места на дан избора пошаље војска, јер ће бити нереда, — чинио на основу претпоставки полицијских власти — начелника окружних, којима је као министар морао да верује, нема никаквог оправдања, кад је и он већ оно уверен да је војска у више случајева потрзана, без икакве стварне потребе. У овом случају, ако би заиста и постојале какве представке од полицијских власти код њега, као министра унутрашњих дела, нису требале наћи одзив, кад му је познато, да, по чл. 64 изб. закона, о држању реда за време гласања стара се председник бирач. одбора. Само у случају потребе овлашћен је дотични председник да тражи помоћ од општинске или државно власти, а у HA. 67 истог закона прописано је, да нико не може ступити оружан на биралиште.

Дакле, код овакових јасних одредаба законских није било места претпоставкама, да ће бити нереда на дан избора, и чињене су једино у цељи да се доласком војске у изборна места утиче на избор, застрашавајући бираче, а ни у каквој другој цељи. Све ово види се из ових под 79 приложена 24 прилога.

Па како је оваковим својим радом, тражењем, да војска на сам дан избора иде