Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

5 ___Све полицијске власти употребљене су искључиво на припрему за изборе, која је шшла на то да искључи вољу народа. Као што се види програм владе играо је у томе правцу велику улогу, јер суга полицијске власти проновиле и објављивале народу као наредбу, и то о државном трошку, као што тврди приложени извештај са прилозима министра унутрашњих дела, од 22 Јула, тек. год. 10.906, по којем је издато 3265 динара за дијурну чиновницима полиције, што су програм оптужене владе објављивали народу, п то из партије трошкова управних власти, тв је на тај начин државна каса са толико оштећена покрај бвију недозвољених срестава за агитацију у корист оптужене владе употребљено је. још једно средство које се у Србији јавља као новина. Употребљен је и државни новац, што се види из телеграма начелника среза голубачког, упућеног начелству окр. пожаревачког 9() Фебруара 1893 год. Н. 24, којим пита: ујесу ли 22 банака за“ агитацију“, из телеграма начелника среза јадранског, упућеног начелнику округа подринског, 15 Фебруара 1898 год. Н. 26, којим пита: ухоћу ли добити ону суму новаца. Потребно је.“ Шајзад издепеше начелника округа рудничког, упућене непосредно министру унутрашњих дела, у којој се између осталога вели и ово: «Црнчевић моли за обећану суму“ (Ова депеша приложена је у почетку овога извешћа).

Ова факта и догађаји којима је испуњено време од 9 августа 1892 год.

Ao | Априла тек. год. најјасније потиру одбрану оптужене владе, као год што је потире и фФакт, да после пада њезинога не само да није нађен ни један пројекат закона, него на против, нађено је и сувише противзаконих ·наредаба и дела, која потврђују ону истину, која је од стране одбора напред изнесена.

Каква је и колика је то кривица, кад једна влада скроји нарочити план да општу вољу народа при изборима народних посланика сузбије и угуши, свакојако не треба мерити према казни коју закон о министарској одговорности изриче, већ је треба оцењивати према важности коју она има у самоме Уставу. Устав се може вољно или невољно у појединим деловимаи повредити, па ипак да његова суштина остане здрава и неповређена. Али кад се Устав суспендује у његовој суштини, кад се народу спрече и пониште она грађанска ·права и слободе, којима он треба да се послужи, те да изабере своје представнике, кад се народу спречи и одузме изборно право народних посланика, онда је Устав погажен у његовој суштини, онда је Уставу одузето оно, што га Уставом чини. Колико је оптужепа влада била решена у том правцу да иде најбоље се огледа, из факта, што је она и после изгубљених избора, кад се све, што је употребила, показало као недовољно, служила се је још недозвољеним срествима да свршене изборе преиначи у своју корист, а кади то није помогло, да у СОкупштини, путем фФалзификата дође до верификационог одбора, па напослетку да отвори Скупштину, која по Уставу није смела бити отворена санедовољног уставног броја посланика.

Закон о министарској одговорности казни повреду Устава до 8 год. затвора, а повреду изборног закона до 5 година. |

Наведена факта у овом извештају потврђују, да су оптужени не само вређали поједине одредбе изборног закона и Устава, већ су у самој ствари употребили све, да суспендује изборе у оној мери у којој је њима ради одржања на власти било потребно, и кад тим путем нису дошли до цељи, они су суспендовали Устав у оној битној уставној одредби, која не признаје Скупштину, коју су они указом отворили. Е

Оптужена влада, у гажењу Устава п закона отишла је тако далеко, да је премашила све оне кривице које су законом о министарској одговорност“ предвиђене. Њезине намере, заједно са делима, управљене су противу најбитних уставних одредаба. Њихова отворена. намера, њихов отворен рад, управљен је на гажење његово у основи. Кад закон (у. 87 казн. закона) казни као издајника земље онога, који покуша да земаљски Устав насилно промени, онда бд те кривице није ни мало далеко ни то, што је оптужена влада, "налазећи ослонца за сав свој противуставан и противзакони рад код двојице Краљевских Намесника, као својих политичких једномишљеника, оставила их да и преко уставног рока врше краљевску власт без трећег намесника) што је оптужена влада исто тако