Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

Државни (авет налави, као што стоји изражено у његовој одлуди, да је то противно чл. 15. закона о општинама. ~

Али ја сам слободан приметити, да Државни Савет нема правилног и законитог гледишта у овом тврђењу. И да је било мање предрасуда а више преданости закону и љубави према учвршћавању осећања правде у земљи, то би се и тамо могло запавити.

Чл. 18. закона о општинама познаје неколико узрока за сазив збора општинског. Између тих узрока стоји и онај, по коме се збор сазива по захтеву грађана. За збор, који се по том узроку сазива стоји изузетна одредба у трећем одељку чл. 13.: да је отатински суд „дужан најдаље за десет дана сазвати општински збор од дана саопштеног му загтева“.

Сама реч „најдаље“ обележава речито крајњу међу, до којесе може отезали сазив збора. Она признаје могућност да се збор « шре десет дана „од дана саопштеHOP захтева“ сазове, а искључује могућност да се продужи сазив збора у дан после тога рока, после десет дана.

Према овоме јасно је: да је збор сазват објавом од 19. за 21. Новембар, био по закону сазват и бпо законити збор.

Но сад неколико, мислим са свим умесних, питања: ко је тај, што је сазвао овај збор, коме Државни Савет пориче правоваљаност > Је ли то општински суд, коме Државни Савег и против онаке манифестације београдских грађана овако милостиво а на штету закона указује своју потпору ' Би ли Државни Савет нашао ту замерку и у случају, кад би онај број грађана 9161 изгласао поверење бившој управи општинској“...

Ја остављам без одговора ова питања, уздајући се, да ће сам Државни Савет поклонити своју високу пажњу расправи њиховој —- и прелавим на други део побуда, ове прве тачке саветске одлуке.

Државни Савет каже, да је овај рок остављен савивом збора од 19. за 21. Новембар противан чл. 18. закона о општинама.

Ја узимам слободу тврдити, да је и ту погрешно гледиште Државног Савета, управ рећи, да је оно ресултат са свим недовољне пажње према чл. 18. закона о општинама. ~

У оцени ове одредбе закона о ошштинама и упоређењу њезином са чл. 13. овог закона, Државни Савет сусрешће се са извесним супротностима.

Чл. 18. у другом одељку тач. а. наређује, да се збор сазове и по захтеву окружног одбора. ·

У трећем одељку та одредба и у том случају оставља рок „најдаље за десет дана.“

Међу тим у чл. 18. који начелно изриче. колико треба -да прође од дана објаве до дана сазива, збора, одређује се да се збор има обзнанити „најмање“ на десет дана пре сазива кад га окружни одбор сазива. —

У последњем одељку чл. 13. говори се о праву државне власти на савив збора. Ту се нигде не помиње окружни одбор, а последњи одељак чл. 18. наређује, да овај рок „најмање десет дана“ важи п за случај „кад би по последњем одељку чл. 18. стални окр. одбор или државна власт збор сазивала.“ —

Последњи одељак чл. 13. дајући државној власти право на сазив збора, као што је речено, прописује да то има бити „„најдаље за десет дана“ а у другом елучају „за пет дана“, а у последњем одељку чл. 18. као што је речено, тај рок не може бити краћи од десет дана !

Ко ће да пречисти овај хаос"! Ја не могу да примим то на себе, јер признајем да нисам надлежан, а хоће лим може ли то учинити Државни Савет, по показатој готовости својој да произвољно тумачи своју надлежност и проширује границе њезине, његова је ствар.

Али оно, што је мени дало права да тврдим, да је позивање Државног Савета на чл. 18. недостатак потребне пажње и према чл. 18. и према чл. 18. закона, о општинама и према праву грађана на тражење збора, то је акт: да чл. 18. у последњем одељку свом, одређујући рок од „најмање десет дана“ за сазив зборова по захтеву окруж. одбора или државне власти, не садржи у себи т правило, да тај рок важи и у случају, кад се збор савива по застеву грађана.

Ма