Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

По тој 5010) одредби, ја сам прописао у UO OM месецу, Пор. 18.967, друга правила.

Ова правила вадовољила су п обзире правичности п пажњу према истини. Она садртаваху п гарантију 8 за слободу и ред при изборима. Ова правила истичу се као бедем против могућих злоупотреба. [| само за то, што се видело да су она незгодна за лиферовање онога у напред спремљенога ма и не дошавшег броја гласача, поречена је одсудно законитост њихове основе. И то порицање доспело је и до висине, на којој стоји скуп беспристрасности, искуства и интелигенције наше државе.

Ја признајем да је мој претходник од 1889. год. имао права да учини, оно што је учинио — да пропише правила по своме нахођењу.

Но ја тражим, да се то право ни мени не пориче.

Но признао ми Државни Савет пли порекао то право, ја пмам најдубље уверење: да сам својим правилима учинио само оно, што сам по закону могао, а у овом случају и- требао да учиним.

Ако“ се пма учинити каква замерка, њу могу поднети само правила од 1889. год.

Јер, кад закон о општинама, у чл. 19. признаје само дванајесторицу чланова, који се у почетку сваке године бирају за сталне бирачке одборе, за послове одборске у току те године, онда ко је дао права моме претходнику, 1889 године да тај број повећава на. 60, одређујући у својим правилима, да се у почетку сваке године бирају за сваки изборни одељак (кварт) по 5 чланова и по два замењеника њихова! И ко је тај што је ту „повреду“ чл. 19. мирно гледао за пуне три године:

А ко је сад тај, што пориче важност мојих правила, која су у тесној вези и приближности и са духом целокупног закона о општинама п баш са чл. 19; јер се њима признају само 12 сталних чланова бирачког одбора '

Али ја тврдим, да, као што се не могу разложно криштиковати у овом погледу ранија правила, која су попела број ових чланова на 48 — односно на 60, још мање се могу критиковати моја правила, по којима је тај број сведен иа 12, који је признат чланом 19. зак. о општинама.

Јер чл. 19. апеолутно се не односи на изборе у општини београдској, како према ономе што наређује чл. 19., остављајући право министру да за те изборе он пропише правила, тако, и у свези са оним што баш садржи својим наређењима тај члан 19.

По чл. 19. бирају се у свакој општини у почетку године 12 способних гласача за чланове бирачког одбора. То је целокупан број. Из тога броја одређују се после, у случају потребе и замењеници.

Па кад Државни Савет мисли да има разлога да тврди да моја правила наносе омаловажења чл. 19. онда поред замерке, коју би заслужио за равнодушно трпљење тога омаловажења за пуне три године, ја сам слободан да му упутим и ово питање: како ће се саставити за сваки одељак (кварт) по четири члана за бирачки одбор и одредити по 2 заменика: кад у Београду има 6 одељака (квартова), кад се по другом ставу | одељка чл. 12. закона о општинама избор у Београду врши по квартовима, и

кад се од оних 12 чланова, који o бирају по чл. 19. могу одредити чланови бирачких одбора управ и само за 2 кварта '

Осем овога, још је важнија и последња алинеја чл. 19, за потврду гледишта. овде истакнутог и за одбрану мишљења, да би примена чл. 19. на изборе београдске била илузорна и немогућна.

Ту, на крају, у последњим редовима чл. 19. стоји ово: „Председник отшт. суда је и председник овоме збору.“ |

Настаје питање: ако се чл. 19. може применити на, изборе у Београду, са оним бројем чланова бирачког одбора, који је овим чланом одређен, онда како председник ошштинскога суда може председавати бирачким одборима у свих 6 квартова '

Ја нисам кадар дати на ово питање повољна одговора. Тај одговор ваљада ће се моћи наћи у мишљењу, да су бирачки одбори, састављени и по ранијим и по овим правилима, противни чл. 19. Ту се зар може наћи вештине, за тврђење, да један човек може у исто време председавати на шест места, примати свуд гласове и јамчити за ред, правилност и тачност при избору.

Из овога јасно излази следећи завључак :