Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

" Мени је познат онај део ненадлежне преставке Државног Савета од 20. пр.м. бр. 9806. упућене господину председнику министарског савета.

У хитњи, којом је онда ствар прихваћена и цењена у Државном Савету, шревидео је Државни Савет да боље оцени ону тачку мојих правила, која о том говори. Тврдило се тада, да сам ја одузео од општинске власти и само право на уређење тих сптекова. Није се запазило, да је то право ошшт. власти остало недирнуто, и да сам ја учинио само оно, што сам по закону могао, требао пи морао да учиним, на име: да признам пореском одељку једино надлежном 34 наплату порезе у Београду, пи право да он тврди само ту околност ко је и колику порезу платио, и све то у прилог правилном и законитом састављању бирачких спискова.

(ад се, јамачно, видело како је та „представка“ била шренагљена и неумесна, па се у овој одлуци „Држав. Савета узео блажији пут и тврди се „да не вреди и свако гласање по списковима. које није саставио ошшт. суд према члану 15. зак. 0 отштинама.“ Заборавља се, међутим, да је ошшт. суд печатао и предао грађанству на углед те своје спискове, и да су они били материјал законитим бирачким одборима, са материјалом, који је дао надлежни порески одељак. Ни у што се не рачуна околност : да је ошшт, суд, према правилима, OWO дужан да преда 1е своје спискове законштом бирачком одбору, па да он то није учинио. Нити се узима у оцену факт, који потврђује Упр. вароши Београда у овоме своме извештају : да је ошшт. суд из свога списка био изоставио преко 1000 способних гласача па и самог управника и два члана управе вароши Београда, који су сви на време платили порезу.

Ти спискови ошштин. суда, онакви какви беху, ненсправни и нетачни поверени су оној групи изгредника, који су и по ранијим и по овим правилима самовољно и не законито присвојили себи назив пи права бирачких одбора. И кад и то није помогло, кад је на законит начин спречена злоупотреба са правима и гласом београдских граbaga, онда се и та са свим беззначајна околност прилаже у омаловажење оне сјајне манифестације београдеких грађана.

У животу наше државе било је случајева да су бирачки одбори ноћу бирани. — На те појаве бацано је проклетство као на дела ујдурме и насиља.

То се није поновило на овоме збору београдском.

Било је у нас избора и под грмовима.

Но те су појаве благосиљане као ресултаљи грађанске куражи и свести народне.

Али то се није могло поновити на овоме збору београдском. И зар за то овај збор нема на себи онога сјаја, који би му могао прибавити поштовање и оних, који су триумфовали после избора под каквом крушком — извршеног.

8. На реду је трећа и последња тачка побуда саветских у овој одлуди.

Ошширно и јасно образложена неумеснос: претходне тачке одлуке саветске олакшава објашњење незаконитости и овога дела резона његових.

Државни Савет наводи овде:

да власт полициска није могла доћи на збор без позива бирачког одбора по чл. 34. тач. 1. зак. о општинама, а још мање је могла да растерује бирачки одбор.

Шризнавајући да је присуство непозване полиц. власти при изборима ошитине часништва и неумесно и незаконито с начелног гледишта, јер је кадро да илуструјфакљ недопуштеног утицаја полиц. власти на изборе, ја тврдим да је нахођење Држав. ног Савета п замерка, која се чини дејству полиц. власти на овом збору неумесна ; јер се оснива на порицању фактичког и законитог стања ове ствари и јер се тиме превиђа оправданост узрока, који су превели правно дејство на овоме збору, где се оно показало.

Не стоји да се полиц. власт појавила и дејствовала на овом збору „без тозива бирачког одбора.“

Шрема извештају вароши Београда, власт је отишла на збор по писменом ттозиву бирачког одбора. |

Ако би Државни Савет хтео знати: ко је тај бирачки одбор. који је тражио интервенцију држав. власти одговарам: да је то онај) бирачки одбор, који је састављен