Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

20 по закону општинском и трсвилима Министра унутр. дела од 18. пр. м. ПБр. 18.967 дакле, онај једино законити бирачка одбор, који је и свршио посао на збору од 21. тр.м.

Они пак, који су, како Државни Савет наводи „растерани“, и нису били никакви бирачки одбори, него на неколико места концентроване маде групе изгредника. И радња власти, која је имала задатак ди њих уклони, где је то било, и која се одмах удалила, чим је то извршила, била је и законита и потребна ради одржања реда, нарочито и с разлога, што је појава самозваних и незаконитих бирачких одбора, истакнута на свих 6. изборних тачака, представљала читаву једну смишљену и организовану систему нереда.

Изложивши овако своје погледе на ову одлуку Државнога (Оавета, ја налазим за умесно да напоменем још и то: | =

да је Државни Савет прешао границе своје надлежности, подвргавајући својој оцени радњу моју, садржану у правилима од 18. пр. м.

Ја сам навео законски основ, по коме сам имао права да то учиним.

Ја добро познајем свој положај и признајем оне уставне факторе, пред којима, сам одговоран за своје послове.

И баш да би овим делом својим и прекорачио права, која ми је закон дао, Лржавни Савет није тај, који би ми могао та права оспорити, још мање је он тај, који би могао порицати важност тих правила, а најмање је он тај, који би могао судити о мојим делима.

И једино што је Државни Савет могао да учини, то је да призна фактички одношај, законито створен овим правилима а да причека на одлуку о законитости или незаконитости овога мога рада Народне Скушштине, дакле, оне установе државне, која по Уставу може судити о делима министровим.

Но баш да би Државни Савет у основу имао шрава да расматра и оцењује реЗултате овога збора, ша и сама правила моја, ипак је он до тога дошао неправилним и нередовним путем. И чл. (4. и 834. тач. 5. закона о ошштинама и чл. 55. и 47. пословника Државнога Савета, на које се Савет позива у овој одлуци својој и одлука Држав. Савета од 16 априла 1990 године Бр. 1221, изриком наређују: да се жалбе по закону о општинама подносе општинском суду, па их овај подноси (авету на распотрење, а „на други начин поднесену жалбу Савет Држивни не узима у расматрање.“ А овде Државни Савет није тако урадио, него је жалбу, коју су му непосредно поднели грађани, незадовољни одлуком збора општинског од 21. пр. м., узео у расматрање и донео своју одлуку, па још и без акта, која се на ову ствар односе.

Шрема свему што је довде изложено, ја сам управи вар. Београда, издао спрам ове одлуке Држ. Савета овако упутство: ;

„Одлука Државног Савета од 30. пр. м. Бр. 8918, донесена у оцени радње збора отшт. београдске од 21. пр. м. која ми је саопштена актом управиним од 2. т. м. Бр. 2167. садржи очевидну повреду закона о општинама.

C тога нека управа по тој одлуци Државног Савета ништа не ради, него нека је сматра као и да не постоји.

да нетослушнвст трема овој наредби мојој одговараће ми лично управник вароши Београда.“

Част ми је саопштити Државном Савету све ово и умолити га да прими уверење о мојем најдубљем поштовању.

Министар унутрашњих дела, | Ст. Д. Рибарац с. Ђ.

раван неаре-аа Ра па Мита 2 Еко

пашњаци