Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“
20
ману дужност — после тако дугог низа, година савесне службе напушта нас данас покојник за навек, остављајући празнину за собом, коју је тешко попунити. Теби о праведниче, теби добри човече, теби чика Јово — оличењу поштења, марљивости, примерности у свачему, савесности, теби стара српска гардо, — теби Србине, али Србине прави, онаква какви би требали да буду сви Срби о теби говорим, п пред тобом стојим, пред мртвим лицем твојим али и пред успоменом живом и светлом, пред чистим и ничим неокаљаним именом твојим, које ће живети п после наших гробова. i
O како тужну и тешку мисију имам ја 2!.. Да плачем и ридам, да оплакујем гробове мртвих, да плачем за друговима својим!
Како је срцу, како је души нашој кад плаче за праведницима! Ми их славимо и хвалимо и опла“ кујемо правнину која после њих остаје.
Ми другови твоји, врли покојниче, најбоље знамо како си мислио и како си осећао. Ми се већамо свих твојих дивних и патриотских речи, пзговорених 8. августа 1903. године: „Само кад је срце ту — нама не требају речи“ !...
Ти си имао срце и у њему неизмерну љубав за све што је добро, часно, и поштено. Ти си у срцу држао Србију п очински би љубио синове њене! Ти си поштовао крв њихову и старао се за одржање њиховог живота у служби Краљу п ОтадСини! Зато ми кличемо теби добри друже, човекељубиви и добри човече, врли грађанине :
(лава имену твоме!
Главни Одбор моли ХХМТ. главни годишњи скуп Срп. Друштва Црвеног Крста, да изволи покојнику одати своју последњу пошту устајањем са својих места и узвиком: Слава му! '
——— в===—————