Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

XIII

нам цослаше подобна друштва осталих образованих народа, те је српско друштво Црвенога Крста могло, да укаже помоћ нашим рањеницима и болесницима, која се равна са целокупном помоћу, коју им је наша држава указала, акојем не надмашује.“ |

Ва време српско бугарскога рата (1885. Гг.) рад нашега друштва био је још организованији и са 00гатом материјалном помоћи, коју је добио од страних друштава црвенога крста и личном лекарском и болппчарском службом тих друштава, српски Дрвени Крст био је у стању, да задовољи потребе српских рањеника.

Српски је Црвени Крст за време прошлих ратова доиста » утро многу сузу и ублажио бољку многих војника, који у очајној борби за ослобођење наше браће допадоше тешких рана и бољетица.«

Али Српски Црвени Крст за време минулих ратова није могао своју задаћу испунити потпуно и онако како су његови оснивачи желили и без помоћи других друштава Црвенога крста; јер су му оскудевала средства. Показало се одмах првих година, да редовни приходи друштвени и интерес на капитал, који је код Управе Фондова, нису били довољни за остварење друштвених циљева и да је у часу, кад отаџбина позове у помоћ,

- доцкан обраћати се народу и странцима за помоћи

тражити од њих средстава за Црвени Крст.

Сем тога наш Црвени Крст ставио је себи својим правилима у задаћу; а по решењу 11 међународне конференције, да и за време мира ради: указује прву помоћ у случајевима опште нужде, невоље и недаће у народу, као што су: разне заразе, поплаве,, пожари и т. д, јер ако не буде радио за време мира, губи права на помоћ за време рата, — а све сеово без обилатих новчаних средстава не може урадити.

Из извештаја благајниковг, за прошлу 1906. годину, Главни годишњи скуп увериће се, да српско друштво Црвенога Крста и после тридесет година своје егзистенције није располагало већим новчаним капиталом од 150.000 динара.