Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

XII

бележи и један губитак. Један од оснивача нашега друштва и први секретар главног одбора, а доцнијем потпредседник, Милан (От. Марковић преминуо је 6. Априла ове године. Рад нашега друштва из првих година његова опстанка у тесној је вези био са покојником. Ма да је пок. Марковић у последње доба, стицајем околности, морао напустити рад у нашем друштву ипак се до саме смрти своје интересовао за њега и радовао сваком његовом напретку. Бог да му душу прости!

ДРУГИ ДЕО.

Господо! Говорити о потреби нашега друштва, да. постоји, — када је Друштво ступило у 32-у годину својега живота, — главни одбор држи, да је излишно. Постав пре 91 године (1876. год. 25. Јануара) у времену, када је борба нашега народа за ослобођење у

Херцеговини и Босни букнула и све више приближа-

вала границама Србије, наше је друштво за време ра това за независност Србије и ослобођење наше браће ван Србије, са пуно пожртвовања и самопрегоревања својих чланова, вршило своју велику и тешку задату, коју је на се: примило.

Рад нашега друштва из тога времена припада историји, у коју се ми овом приликом нећемо да упуштамо, већ само констатујемо, да су о њему надлежни фактори у своје време дали-своје признање и захвалност.

· УСрећом по српску војску, вели тадањашњи врховни командант, Лнез Милан“, која није имала довољно срестава на расположењу ни за своје наоружање, а камо ли за врло развијен војни санитет, у нашој земљи осно вало се друштво Црвеног Крста и тако се нашао центар у коме су се прикупљали не само подарци милосрдних душа из нашег народа, него и обилата помоћ, коју

+ Извештај о радњи Срп. Друштва Црвенога Крста за 1876. год.

~

марака

паре реја

не -

мучи во

SMO fbyŠ*,