Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

ХУМ

у Аустро-Угарској. На основу те понуде главни одбор обратио се Влади, саопштио јој је те услове и умолио за изјаву; да ли би краљ. Влада учинила надлежне кораке

"за продају срећака у Аустро- Угарској и да ли би вољна

била дати своју гарантију за срећке Црвенога Крста. кад се амортизациони фонд полаже у њепе блатајнице. Али држава из виших разлога није могла примити на себе гарантију, која се тражи, обећавајући међутим друштву Црвенога Крста своју потпору у часу, кад би наступили згодни моменти за извршење овакве операције. Усљед тога одговора прекинути су са »Меркуром« сви даљи прековори.

У 1885. г. поднета. је главном одбору од банкарске куће Ад. Шпрингер и Касел из Беча нова лутријска понуда, која се битно разликује од прве, не само сумом, која се друштву без сваке одговорности друштвене и без државне гарантије нуди, него и по системи на којој се оснива. Том понудом даје се друштву чиста добит од 1,000.000 динара, а амортизациони фонд, чији интерес служи за исплату згодитака за све време из. влачења од 85 и по година и који се по истеку тога рока дели на неизвучене срећке. тај фонд позожили би понуђачи код Народне Банке у Бечу, где би било из.

влачења и исплата срећака:

Та је понуда изнесена пред УШ главни скуп (25. марта, 7 априла и 16. јула) 1885. г. на решење и ма да је већином гласова примљена (27 противу 17) главни је одбор ипак, због отпора, на који је тај пројекат наштао, код неких друштвених чланова, био побуђен, да га напусти, остављајући доцнијем времену и новом одбору, да размисли о најцелисходнијем начину; како би се друштвена средства могла умножити

Српски Црвени Крст добио је 1887. године трећу понуду за емисију лутријског зајма и то од Вилхелма Фронкнехта из Франкфурта на Мајни у име једне немачке банке. Услови су били ови:

1.) Да наше друштво изда 1,000.000 лозова. »Цр-