Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

ХМ

венога Крста«, по 10 динара комад, дакле за 10,000.000 динара номинално и да тих 1,000.000 лозова уступи банкарској групи за укупну цену од 7,000.000 динара, која би се имала тако положити, да 1!,000.000 динара у злату припадну друштву као чиста добит, 6,000.000 динара номинално у папирима неке 4", — не златне ренте, која би се доцнијим договором определила, да се положе код неког новчаног завода у Србији и да служе као амортизациони фонд за исплату свију згодитака и лозова, који би,се у року од 20 година имали сви извући и неки са згодитцима а неки по најмањој цени од 12—15 динара исплатити.

2.) Да наше друштво прими на се гарантију за тачну и потпуну исплату свију тих згодитака и лозова, а из депонованог амортизационог фонда којим ћемо ми до коначне амортизације овог зајма сами руковати, и да наше друштво код краљ. Владе изради, да се на нашим лозовима стави белешка, како и сама Влада за њихову тачну исплату гарантује, као и то, да наша Влада подејствује код Аустро Угарске Владе дипломатским путем, да се ови наши лозови на аустро-угарским берзама званично котирају.

Та понуда, као што се на први поглед види, знатно се и битно разликује од ранијих понуда лутријског зајма, које су нашем друштву чиниле фирме »Меркур« и »Штрингер и Касел« из Беча, не толико величином добити, јер нам је и ова последња фирма нудила толику исту добит, него тиме, што цес амортизациони фонд оставља у нашим рукама, те на тај начин чини нас потпуним господаром ове операције п обезбеђује од сваке материјалне одговорности: Па зато је ова понуда са задовољством прихваћена и најозбиљније проучена, и ступљено је у ближе преговоре са понуђачем. Преговори су довршени у децембру 1887. год. и затим потписан дефинитивни уговор, али у року, одређеном за ратификацију, изјавила је Унион Банка, да због тадашњих запетих политичких прилика у Европи, које беху непо-

прва тај прајаак

реална