Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

XVIII

Величанства, и чланови су краљевске владе изјавили, да ће радо дати тражену државну гарантију. Међутим пре, него што је наше друштво било у стању, да добије од државе тражену гарантију, истече рок томе уговору (81. децембра 1888.) а у времену, док су текли преговори о продужењу уговора, изађе у суседној Аустроугарској монархији закон, којим се забрањује продаја нових лозова из страних држава. То беше узрок, због којега Српска Кредитна Банка није могла пристати на продужење уговора, и тако је њој враћена положена кауција од 20.000 динара у српским 3", лутријским 06везницама. |

У априлу 1889. г. добије друштво шесту понуду за лутријски зајам од г. г. Браће Сулцбаха, банкара из Франкфурта на Мајни, а преко њихова пуномоћника д-р. Јулија Голденберга, адвоката из Беча. Банкари Браћа Сулцбах изјавили су паписмено, да су вољни на оној истој основи закључити зајам, на којој је наше друштво закључило било са Српском Кредитном Банком, и под оним условима, само они што не траже државну гарантију за исплату лозова, него место тога да наше друштво изради својим лозовима слободну продају у Русији. — Главни одбор пре него што се упустио у проучавање те понуде, најпре се информисао код г.Министра финансија о солидности те фирме, и добивши од њега повољан извештај, решио је после дугог и свестраног проучавања: 1.) да у начелу усвоји понуду и 2.) да пројектовано финансирање лутријског зајма од 10 милиона динара повери г.г. Браћи Сулцбах, задржавајући себи право, да се с њима споразуме о условима, ако се од царско-руске владе добије дозвола за слободну продају лозова српског »Црвенога Крста.« — Главни услов ове финансијске операције беше дакле дозвола за слободну продају наших лозова у Русији, и управпи одбор »Црвенога Крста« радио је на томе преко овд. царско-руског посланства и преко представника Србије на царскоме двору у Петрограду. Поред све добре воље

ма лева je aa: u a плав O Ua пинтери а 6