Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

or пати те

XIX

од сране Русије, чињени кораци у том правцу остадоше без успеха. Тражена дозвола није се могла дати за то, што је то противно закону, који о томе постоји у Русији,

У 1891. год. Главни одбор добио је седму понуду од једне финансијске групе за закључење лутријскога зајма и обележио са својејстране ову основу за закључење тога зајма:

1.) Да амортизациони фонд буде 5,000.000 динара, у 5'. жељезничким облигацијама српским ТЛЕ А. и 1. В. Ва тај фонд могу се примити и српски државни папири дуванске ренте у суми од 2,200.000 динара.

2.) Да гарантни фонд буде 500.000 динара у истим српским државним облигацијама.

5.) Да амортизациони и гарантни фонд буду у српској Привилегованој Народној Банци депоновани; да овим фондовима управља српско друштво »Црвенога Крста“, и да оно сноси трошкове око њих.

4.) Трошкове око штампања' лозова иоко надзора друштвеног при штампању сноси финансијска група.

5.) Да се друштву Црвенога Крста уступи 1,500.000 динара у злату на слободно расположење, и то при потпису уговора 500.000 дин. а остатак допније, кад лозови буду готови.

6.) План амортизације и извлачење лозова да се изради на основу пређашњих планова, а лозови да играју 60 година.

Међутим финансијска група није никако одговорила, да ли пристаје на ту основу, понуђену са наше стране.

У току 1898. год. Главни Одбор добио је, од банкарске куће Крамера из Будим-Пеште, осму понуду за лутријску операцију у корист Црвенога Крста. Са из: држљивошћу, већ више пута опробаном и осведоченом, тадањи је главни одбор испитао и ову понуду, али је и она, као и раније, остала неостварена. Искуство, које је главни одбор стекао студирајући више година оваке учињене нам понуде и немогућност да се оне

остваре, уливао је главном одбору уверење, да овим 2•