Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

48

војнике, докази симпатије великих народа за храброг малог савезника, који је толико страдао од болештина и сиротиње. Научне мисије почеше да проучавају узроке епидемија, хигијенске комисије отпочињаху да раде. Доктори, болничарке, нудиље, новинари, цртачи, пробисвети, све је то дошло да помогне, да смета, да фотографише и гле! Од оне мале, непознате земљице, о којој се погрешно судило, коју нико није љуцки разумео подиже се славна Србија, победница на Руднику, Србија која се сама ослободила, земља коју је сад свако дете могло да нађе на мапи, земља о којој је сада говорио и писао цео свет, коју су певали и стављали у музику, земља у којој би се могло заслужити ордење.. Постаде одликовање организовати мисије за Србију, постаде част куповати српске заставе за „српски дан“, постаде „шик“ набављати кошуље за српске војнике и сваки се грабио да то учини.“ )

Били смо у Србији у њеном најцрњем часу“.

Списатељке које су ово написале, кад су виделе колика је невоља у Србији, отпутоваше о своме руху и круху чак у домовину Ливингстонове, чак у Канаду и отуда чак донеше лично знатне количине санитетских прибора и животних намирница чак до Србије. Њима двема није било до фотографисања и до ордења, оне су помогле свим срцем.

Још у почетку балканских ратова беше госпођа Мабл Грујићка основала у Њујорку Српски Потпорни Фонд, који је послао у Србију огромне количине болничког материјала, пољопривредних машина, болничких шатора, једну потпорну дечију и једну пољску болницу као и 40.000 торбица са преобукама за рањенике.

За време непријатељске окупације у Србији тај Српски Потпорни Фонд раздавао је помоћ избеглицама у Солуну и у Атинама, слао је новчану помоћ многим сиромашним породицама у Србији, давао је за 4 године редовне месечне штипендије српским студентима у Швајцарској а ових је било на 400.

После примирја Српски Потпорни Фонд узео је до 3040 ратне сирочади за своје питомце, помагао је новцем 150 старица без хранитеља и око 50 сиромашних породица у Београду.

Иницијативом Гг-ђе Грујићке и под њеном управом основано је пре три године одмориште за српску ратну сирочад на Јадранима, близу Цриквенице кроз које је до сада прошло 800 дечака и девојчица (од 6 до 12 година) одмарајући се и негујући се у њему по месец дана.

Српски Потпорни Фонд и његови филијали прикупили су до сада преко три милиона долара. Од те суме ништа није одбијено за административне трошкове које су подносили и данас носе чланови одбора. **)

Жалимо што о раду госпођице Јелене Лозанићеве не могосмо добити ни толико података, али у службеном извешћу Српског Друштва Црвеног Крста нађоомо овакву записку:

81) |. с. стр. 163—165.

32) За ове податке имамо да благодаримо нарочитој белешци из „Американског дома ратне сирочади Краљеветва С. Х. С“.

OI O RUSI CO