Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

aaa пен ee:

a 4 aka:

49

„Српски народ може госпођицу Јелену Лозанићеву да уврсти међу своје велике добротворе, јер је она својим усталаштвом у Америци успела да убрише многу сузу нашега напаћеног народа“. |

И на овоме месту хвала, част и слава госпођи Грујићки и госпођици Лозанићевој.

Алексије Карађорђевић, један рођак српске краљевске куће приредио је у Лондону изложбу српских малих ратних трофеја и домаћих рукотворина, и од прихода, за 20.000 фр. купио је рубина, које је у Врњцима лично делио болницама и сиротињи.

У једном тренутку када је понестало завојног материјала, Нишко Друштво Црвеног Крста послало је два своја члана у Швајцарску и у Италију те су га набавили и донели за 115.045 франака.

Српско Друштво Црвеног Крста помагало је војном санитету на 52 места у 113 болница. У Нишу је израђивало исправне стерилизаторе завојног материјала, којима многи српски рањеник има да благодари што је остао жив. Снабдео је болнице хируршким инструментима и покретним апаратима за дезинфекцију. Ови железнички санитетски возови били су у истини возови Српског Друштва Црвеног Крста. Ово је дало и Рентгенове апарате 5-ој рез. болници у Нишу и болници у Ваљеву. Сем оних 45 рањеничких кола у сан. колонама, које је Друштво Црвеног Крста и овог рата ставило на расположење за транспорт рањеника, друштво је у својој радионици у Нишу израђивало носила, којима је снабдевала све болнице. Црногорском Друштву Црвеног Крста послато је 100 носила. i

Целокупна српска војска снабдевена је о трошку Српског Црвеног Крста стерилним Утермеленовим првим завојем. Многи рањеник спасао је свој живот благодарећи само овом савршеном првом завоју.

Српско Друштво Црвеног Крста примило је, лечило и неговало у првој половини овога рата преко сто хиљада рањеника и болесника.

Преко нашег Црвеног Крста, а по одобрењу српске владе, слао је аустријски Црвени Крст своју помоћ аустријским заробљеницима којих је тада било у Србији на 40.000.

Поред свију издатака Орпског Друштва Црвеног Крста санитетским трупама, и резервним болницама, при свој помоћи заробљеницима, друштвено слагалиште у Нишу било је пуно. Самога памука било је на 126.000 килограма.

На један пут Министар Војни наређује 11. септембра 1915. да се цело друштвено слагалиште пренесе у Крушевац.

Зашто

За то да не падне у руке Бугарима...

Какви Бугари и то већ близу Ниша»

Ево од куда:

Кад је аустроугарска војска (7 корова, 14 армијских дивизија) и по други пут отерана из Србије, и пребачена преко Дрине и Саве онда се Велика Сила Аустрија уверила да она сама никада неће победити Србију, за то је позвала у помоћ и Германију и — Бугарску и све три су једновремено напале Србију.

Срце и душа Европе 4