Izveštaj o Srpskoj višoj devojačkoj školi u Novom Sadu

с људпма. Тако j родољубљу и домољубљу пстиче просту Шпартанку Архилеониду, која је имала сина отмене храбрости п овај војујући за домовпну своју погпне. Војнпцп из боја донесу јој в.ест, да јој је син погинуо п необпчно су хвалили његову одважност, па су још рекли, да би се такав јунак тешко у њих могао наћп. А мати he на то саовим великодушно : 0, врло се варате! Истпна је, да је мој спн био храбар, али хвала Богу. пма наша домовина много бољпх од њега. Из овога догађаја извлачи Доситије поуку, да у љубавц п пожртвовању за опће добро нико нпје најбољп. У том се ваља надметати, да су синови своје домовпне све бољи од бољих. А зло би било, кад би свако себе п своје држао за најбоље. Пи једне прилике не пропушта Доситије, а да не уздигне женскп род на впсину, која му приличп. То чпнп п онда, кад уздигне човека, п само што не каже, да ни тај велики муж не би био тако велик, да није имао онаку жену. Кад уздиже славнога грчког и светског филозофа Арпстотела, додаје, да је он бпо својој женп муж дрбрп п од непсказане љубави п мплоште. Љубпо је не само за живота, пего и после њенесмрти, као неко божанство. А како је био милостпв и добар родитељ, написао је пз љубавп према женп својој и спну Никомаху морално-поучну фплозофпју, наменивши је своме сину. Његов шпроки поглед на свет и уверење, да му је мили род његов у многоме заостао иза других просвећених народа, дао му је писаљку, да из њиховпх вртова пресади много бисерно зрнце и бесценблаго мудростп народне. Досптије био је учитељ п васпитач п пмао је као такав зреле погледе на тадашње стање пашега народа. Читач његових дела био је особпто женски род. Зато јеонумео вредно као пчела да прпкупп основна васпптна зрнца и усади им у душу.*) За срце човечје каже, да је у детпњству као оно чпста артпја: Ко шта хоће, може па њој написати, а кад се

*) Овде су прочитана одабраиа изреченија (сентенције) из Ииеама, ЈСтрана 121.

9

ДЕВОЈАЧКОЈ ШКОЛИ У НОВОМ САДУ.