Izveštaj o Srpskoj višoj devojačkoj školi u Novom Sadu

киња о Видовданској слави у Раваницп. То је и заслужила. % У бурно доба револуције у Угарској и бујно доба Српске Омладине појавила се на књижевном пољу Врднпчка Вила. Одрасла у Врднпку крај Раванице у свећенпчкој кућп, у сеоској тпшпнп посматрала је прилике, у којима се тада налазпо српски народ у Војводпни п другде. Осетљпва, песнпчка, нежна душа, осећала је свом жестином сваки потрес у народу нашем. Ocehaj српске жене за оно доба огледао се у очпма Милице Српкпње. Жарко родољубље њено нстакло се у пзлпвпма нежне душе, у песмама њенпм. А смерна родољупкиња није их потппсивала пуннм пменом, него почетним словом М. С., а пуним само оно име, што је сматрала светињом за све име Српкпња. Савременпци су је звали укратко Српкпњом. Ову реч пскинула је она из срца свог п у њу улпла впше живота, но што она у обичном омпслу има. У опо доба значило је то много, јер је Мнлица видела. да одабранпје српско друштво, поименце жене, увлаче у српске породпце туђинске обпчаје, српској децп надсвају туђа имена, Српкпње у православној црквп говоре међу собом немачки, п то ју је заболело. Болело ју је, јер је била свесна славе свога народа, а осећала понос српског пмена п добро познавала вреднп рад славних предака својих, па је радила речју п пером, да распламти осећање српско у српскпм срцпма. И много је постпгла за времена свог. Србовање и љубав к роду биле су оне јаке везе, које су Српкпњу привезале за књпжевиост. Најновијп крптпчари одричу јој песнпчкп таленат, штавпше кажу, да је њено песнпштво хладно. Но ова оцена с катодре п сувише је строга. Српкпња је наппсала на стотпно песама п у њпма пзлила је сва српска осећања п родољубиве наде; у њима пева словенске лппе, војводу Стевана Kiinhaiiima п његове добровољце, тужи пад гробовпма, у којпма су покопапе српске наде,

4

ТРИДЕСЕТПЕТИ ИЗВЕШТАЈ 0 СРПСКОЈ ВПШОЈ