Izveštaj o Srpskoj višoj devojačkoj školi u Novom Sadu

Алп пде зелено пролеће, Зелен лпстак горпдп донеће, Срце моје нпчем се не нада Свака овде пздада га нада, До, што очн по небесп блуде, Да ту мплу надежду пробуде: Ладна да је на пзмаку зпма Која својпм облаком прпкрпва Мпли мп род, п његове наде, Да пролеће које пде саде Носи Србу осмејак зорпце, II он тужно да разведрп лице. Српкиња је писала п дневнпк под насловом: У Фрушкој Горп 1854., којп она назпва заппснпком. А ми би пре реклп забавнпком. У њему је песама уметнпчких и народних, прпповедака, превода. књижевнпх писама итд. На једном месту даје науку човеку и вели: Ако тп нпје Срце поштено у твојим груд’ма, Што овај жпвот спокојшш правп, Онда сп највећн спромак међ' љша! Иако њезпне песме не могу пздржатп строгу крптику поетпке, не може се nopehn, да дух њезпнпх песама није одјек поетске душе тадашњег времена. Онај милп заноо женске родољубпве душе толнко нас узноси, да у Милици впдпмо велпку женску душу, која Прва продпре у коло бораца пером у руцп. А да су њене песме имале одзпва, доказује то, што су скупљене трппут изашле: 1850. 1855. п 1869. а дневник такође трипут; 1861. 1862. п 1866. године. Време је, да се наш народ и у њему женскп свет одужи овој својој звездп преходнпцп, која објављује лепше дане. Он he то п учинпти. Слава п хвала Српкпњп! Она је све што је имала, прпнела на жртвеник народнп ! II срце, п љубав, и ум. . . М. Ђ.

8

ТРПДЕСЕТПЕТИ ПЗВЕШТАЈ 0 СРПСКОЈ ВПШОЈ