Izveštaj o Srpskoj višoj devojačkoj školi u Novom Sadu

А Бог сваког нека убнва, Ко српску слогу подрива. Пева она песму српској застави и на њој „плавој боји Србнародној", и пева опћој слози словенској, да словенска липа пшри гране п за њом заклоњен цвета „наше нове славе цвет.“ Пева „Мајско јутро“ п тугује, јер „Срб’ војводе данас нема“ и теши је, што нада даје рањеном срцу српске мајке лек: Да Србин нпје духом клонуо. У песми „На Впдов Дан“ 1851. овако почпње: Свака зора кад разбуди Срце пз сна ноћнога, Та обнавља у љем’ спомен Впдов-Дана српскога. С њпм подпже српске груди Тешки срца уздисај: Впдов-Дане, дане беде, Ти нам сурва царства сјај! Врдничка Вила не лети свагда само у вишим сферама, него уме да се спусти и у свакидашњи живот. Тако пева „На смрт једној лепој сеоској девојци“: Твоје се друге купе, Ој лепа дево ти, Рузмарпн цвеће сваку Кити зелени. Под венцем и ти млада Доиека данас све, Алп не као нева Свате кпћене. Итд. Певала је она и по начпну наших јуначких народних песама. Тако је једна од последњих њених песама ова из 1864. године: Чарна горо што се не зелеииш, Срце моје што се не веселиш? Како ће се гора зеленитп, А како лп срце веселити: На зелене гране мраз је пао, Срце моје тешки јад напао;

7

ДЕВОЈАЧКОЈ ШКОЛИ У НОВОМ САДУ.