Izveštaj rusko-srpskog kluba u Beogradu

43

звуке и акорде и идемо све дубље у тајну васиону уметничке природе; а последњи став симфоније доводи нас до краја, до растанка са нашим јунаком. Он нам је открио своју тајну и сад је то наше, аон мора да иде далеко, да се више не врати.

Као што је Лоенгрин морао отићи, одла-=зи и наш јунак у Валхалу где су остали неумрли песници и уметници.

И заиста ова патетична симфонија била је Лабудова песма и Чајковски, диригујући ову своју симфонију, није ни мислио да последњи пут стоји за диригентским пултом и да је ова симонија управо његово опело.

Недељу дана после овога концерта, ноћу између 25 и 26 октобра умире Чајковски од колере, која је тада у Петрограду беснила.

Ова тужна вест прошла је кроз сво словенство. Његова смрт сматрана је као народни губитак и Петроград после погреба Тургењевљевог и Достојевскога. није видео већега, но што је био погреб Чајковсков.

Уз тужну песму хорова и јеку звона сваки је тада помислио на његову патетичну симфонију.

И кад је на метални сандук падала по-