Izveštaj rusko-srpskog kluba u Beogradu

48

пила своје цветне листиће. Руси зову ту биљку „не троњ мења“.... У 13. години Глинка одлази из Смоленске губерније у Петроград. Домаће учитеље и гуверпанте тамо замењују наставници благородног пансиона, који је био при педагошком институту. Музикална душа малога Глинке, поред музике, нашла је хране још у географији и природним наукама а иу изучавању нових језика. У изувању језика он је показао одличне способности, јер је перфектно научио неколико страних језика. Брзи и велики успеси, које је у музици направио Глинка у току свога школовања, дали су му могућност да у својој 18. години, кад је излазио из пансиона, напише варијације на теме из разних опера, варијације за арфу и клавир и валс за клавир. Ступивши у службу, у канцеларију савета жељезничке дирекције, Глинка отпочиње најако коМпозиторске опите. Он проба силе своје у свим родовима музике, не престајући да се користи лекцијама Карла Мајера а доцније талијанца Замбони и немаца Милера и Фукса. — Од многих вокалних композиција још у 20 својој години написао је дует „не искушај мења без нужди“. Тај дует био је један од најсрећнијих састава његових, који му је потпуно испао за руком и који ни сада, по одвиву руских уметника, није изгубио своје важности. Друштво интелигетних људи, благородних породица пи књижевника потпомагало га је и потстицало на путу уметничке славе његове. Са особитим задовољством и љубављу Глинка помиње гостопримне домове и љубазне породице грофа Сиверса, Демидова, кнегиње Хованске и друге, где је слушао дивну музику — пролзводе Хајдна, Моцарта, Бе-