Jagoda

34

који су до сада само у Европи изведени, требало би написати читаво еванђеље; такав опис и нобрајање није за нас нужно, који нећемо у историју тих варијетета да се упуштамо, јер за нас то нема никакве вредности. 0 тога ћу се ја овде ограничити на изврстнпје само варијетете, варпјетете најновијих производа, а додаћу п по неки само старији, који је својом пзврсношћу до данас ненадмашен, и онда ће моји драгп читаодп пматп довољан и богат избор старпјих п најновијих варијетета, које ће моћп с поуздањем набавити; а да до крупног, слатког н мирпшљавог плпда дођу, мораће своје јагоде онако гајпти, како им овде прописао будем. Ово су већином мелезп, или вештпном и непоколебљивим трудом пз семена најбољих и најкрупнијих јагода изведенп варпјететп. У извођењу ових мелеза највећма се одликоваше Енглези, који прве крупнороде јагоде пзведоше мелезењем Frag. caroliniensis и Frag. ananaeformis. Том начпну сљедоваше доцније Француски п немачки повртарп, који се данас са својим производима не стпде баш ни у колико својих учнтеља Енглеза. Плод је у ових јагода увек —више илп мање - врло крупан, а у свима наведеним видовима спољнег облика; руменило и црвенило јагода заступљено је овде у најобплатпјим облицима; месо је бело нл’ румено, у средини увек, више или мање шупље, иријатног мирпса, али никад нема оног