Jakov Ignjatović : književna studija

6 ЈОВАН СБЕРЛИЋ

Богата и самостална Сент-Андреја, некада, прва.

и најважнија варош после сеобе Чарнојевића, последње је српеко насеље на северу. Као острво, са још неколико српских села, она се находи у мору мађарском. Некадашња столица патријарха Чарнојевића, она је много пре Карловаца, играла улогу „Српскога Сиона“, са њених седам српских пра“ вославних цркава, више што их има Нови Сад, Карловци, Земун, Панчево и Београд. Најкултурнији део српских исељеника, дошао је у њу, доневши већ развијене занате и необичну трговачку предузим“љивост. Сент-Андреја у ХУШ веку у велико тргује платном, свилом, прерађеним кожама и вином, са Лајпцигом и Краковом, Бечом, Ријеком и Трстом; њене лађе не престају возити од Сиска до Пожуна, п Ђура. Све до 1792 Пешта купује сву Финију робу у Сент-Андреји. "Сентандрејци, имућни п јаки, у стању су да се успешно боре против самовоље мађарске господе у вармеђи, и да заложе и своја имања и своје главе за грађанске и општинске слободе. Мавро Јокаји, у роману Вађ-Вађу, оцртао је уте упорне и дуге борбе пзмеђу слободне вароши сентавдрејске и вармеђске господе, којима је она била трн у оку. Цар ЈосиФ П, у десетом параграфу упутстава издатих пештанској жупанији, наређује : „Раце и неунијатске Грке, који се баве трговином у овом срезу, нарочито у Будиму, Пешти и СентАндреји треба најбоље заклањати од сваке злоставе, јер они доиста воде промет за велику државну корист«. Они су поносити, готово охоли; међу њима, постоји уверење да им сам руски цар држи страну, п да им нико ништа не може. Две најпознатије песме њихове јесу : „Будимпешта равна, Сентандреја