Jakov Ignjatović : književna studija

18 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

вић се није дуго промишљавао, него знајући да Вук има само једну ногу, одговори одлучно: „ја бих му и ону другу пребио.“ Берић удари у смех, а Вук повиче у шали: „Та немојте забога, онда нећу моћи ни ходити.“ Сад Лазаревић погледа Вука поближе; пак видећи код њега дрвену ногу, поцрвени, па онда промумла: „Е шта ћу вам ја, немојте нам у цркву дирати.“ Када се Бранко Радичевић, 1848, у једној земунској кафапо усудио да брани Вука, Земунци су га хтели тући и онје_ морао безобзирце побећи из кафане. Исто тако и унутрашње прилике у Србији занимају све духове: цео свет се дели на Уставобранитеље, Вучићевце, Михаиловце, Карађорђевићевце.

Цео тај српски покрет непрестано је више књижевап и Филолошки но чисто политички. Два листа, Арнотов Магазин за художество, књижевство и. моду, нарочито Сербски Народни Лист Теодора Павловића прикупљају око себе сву обравовану и родољубиву младеж српску. Теодор Павловић, секретар Матице Српске, лични пријатељ Саве Текелије, био је најкрупнија личност међу Србима, п око њега. се скретао сав духовни и политички живот српски онога доба“). Његова је мисао била прослава Светог Саве, и прва прослава учињена је у Пештп 1840. Опазивши да Сербски Летопис не иде дубоко у народ, он покрене Сербски Народни Лист, са задатком да шири национално осећање и љубав према књижевпости у шире слојеве народне. Сербски Народни Лист је у брво стекао толико гласа, да су га Босанци и Херцеговци преносили у своу земљу у

7) Житије Теодора Павловића новинара пи списатеља србскогљ. Списао Константинт Пепчићљ. Нови Сад. 1857.