Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 19

издубљеним лебовима и на памет га учили. Сви млађи људи, готово бев изузетка, испуњавали су својим производима странице његова листа, и никада се у српској књижевности није толико певало као тада, више но и познатих и цвркутавих шездесетих година.

У такој атмосфери живео је Јаков Игњатовић од своје четрнаесте од двадесет и пете године, у њој му се родила љубав према књижевности и образовао се његов дух. Он је изнпкао из тога доба, и оно што је писао доцније, крајем педесетих и тпездесетих година, само је одсев онога што је у првој младости видео им осећао. Из тога су доба први његови књижевни покушаји, поетски, као и сви покушаји младих Срба тога доба. Сем штампаних стихова Сими Милутиновићу Сарајлији одломака епоса о Душану, једнога путописа о Орпском Ковину и нештампанога превода Искрица Николе Томазеа, он је написао велики број песама, које нису света угледале, и судећи према онима које су објављене, српска књижевност није много тиме изгубила. Правог песничког дара није имао, ђак мађарских школа, рођен на периферији Српства, он није владао српским језиком као они из Доње Земље“, Бачке, Баната, Срема: и Лике, и зато је и дигао руке од поезије, и постарао се да сврши. школе и дође до дипломе.

У Пешти је тако свршио филозофију, две године права и започео и трећу. Но одмах после свршеног семестра те треће године права дође у оштар сукоб са својим тутором п братом од стрица Симом Игњатовићем. Огорчен због његова деспотизма и кињења сваке врсте, он напусти школу и

О: