Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ а 91

и тако у септембру 1847 дође до адвокатске дипломе. | о

Млади адвокат долази у Сентандреју, са озбиљном намером да адвоцира. У замке за женидбу које су му све куме и тетке запеле није се дао ухватити. Женидбу је тада сматрао, како сам доцније прича, укао неку прозаичну ствари губитак омладинске слободе“. Адвокатски посао није му се никако свидео, и он га је радио слабо и без воље. Г У приповетци Појета и адвокат“), у Милану, он је представио себе у томе добу, када је остављао адвокатуру, која му никако није била по вољи. Место грубога старања за што бољом зарадом, он деби поставља виши и племенитији идеал: „љубав према човечанству, отаџбини, роду“. Он се рђаво обећа у средини старих и прекаљених адвоката, добрих стомака, снажних вилица и отпуштених подваљака, пријатеља масних ручкова и још маснијих парница, који су се као гавранови бацили на глобљење сељака и законите отимачине, у договору и деоби са полицијом и судијама, чији рад није ништа друго до латинском терминологијом и правничком галиматијасима, прикривене најординарније крађе, преваре, мита и уцене. Млади сентандрејски адвокат Милан — управо Јаков Игњатовић неће "да урла заједно са, вуцима, хоће да остане чист и честит, другачи: пдеалист, племенит, бранич слабих и малих, гоњених и угњетених, служитељ правде и свештеник истине, све до дана када је увидео да опште блато хоће и њега да задави. Једнога дана, његова се душа побунила, и он је, у оној старинској Фразеологији оног појетског доба,

г) Летопис Матице Српске, тод. 1882, књ. ЛЕ