Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 25

ГЛАВА П. Од 1848 до омрти. Између Српства и Мађарства. —– У емиграцији у Београду. — Под аустријским апсолутизмом. — Уређивање „Српског Летописа“. — Политичка кариера. — Мађаронство и клерикализам. — Последњи дани. — Змајев епилог.

13 марта 1848 год. букнула је буна у Бечу, 15 марта запалила се п Пешта. Велики народни збор пред магистратском зградом донео је решење да се цензура укида. Ветар слободе дунуо је степама угарским. Е

Срби, који су мало шта имали да изгубе, а многоме се надали, поздравили су народни покрет мађарски. Суботићева песма „Чујте, Србљи, па се сви одзов'те« на брзо је била у свима устима. У те дане био је у Пешти годишњи вашар, и представници 83 српских ошштина сазову у Текелиануму српски збор. Ту дође и изасланик мађарског револуционарног клуба, млади барон Њари, и лоздрави Србе одушевљеним говором о слободи и братству народа, о великој и слободној Хунији. Срнске општине стану шиљати мађарској влади изјаве поверења. Но када су се из српских редова стале чути речи о правима српскога народа, школама и самоуправи, и из кругова мађарских патриота зачуше се и други гласови, 8 априла, мађарска Диета у Пожуну прими изасланике 12.000 новосадских Срба, где им Кошут изјави да само мађарски језик може све угарске народе да уједини. И када су српски посланици покушали да се код његове куће објасне и споразумеју, он им охоло добаци: „Једино мач може прекинути ствар“.

У почетку народнога покрета излазио је у Пешти један српски лист Вбстнинб. Упедник му је