Jakov Ignjatović : književna studija

38 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ћев углед падао и између њега и целине српскога народа стварао се дубок јаз. На цео омладински покрет он је попреко гледао. Сад је настало доба, прича он доцније, политичке узрујаности, „већа се страна омладине бави више политиком него науком. Политичке страсти су на друштвеном пољу преотеле маха, ту су митинзи, политичке бакљаде демаговима, ноћна пировања“'. То је све што је он видео у покрету Уједињене Српске Омладине.

И што је више залазио у живот, све се више удаљавао од опште струје српскога народа, и ишао тамо где му није било место, не само као добром Србину, но и као поштеноме човеку. 1869. године, у једној политичкој брошури“) он је изнео своје особене погледе, идеје „практибилитета“, на супрот »„радикалној заплави“. Ту је опет ударио на идеју Војводине, за коју је тврдио да је Беч створио више да се Мађари ослабе „не жели у корист Србаља“. Задатак је, по њему, овај: „у прошлости п будућности остати Србин, а не погрешити према грађанској дужности садашње домовине“. Доцније. 1879, почео је издавати један безазлено консервативан“ лист, врло неписмен у осталом, где је давао лекције Француским републиканцима, доказајући да је република у Француској немогућна, решавао п египатско, и пољско, и социјално питање, али нарочито проповедао мађарски патриотизам. „Моја је политика, обраћао се он политичким противницима својим око Заставе, у нашој држави, то јест српска политика, то је политика Саве Текелије,

1") Патмица, стр. 128. 2) Са ове стране Саве. Нови Сад. 1869.