Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 49

а још теже младићске године, кад је почео даље равмишљати, мислити.“ Он је човек из доба када се веровало у идеале. „Верковићева младост пада у оно доба, када свет још није огрезао у материјализму. Још се младеж одржавала класичном храном у школама, у јавним органима. Овај класични ваздух био је Верковићу нужан за циркулацију крви, за испуњење срца његовог, те празнине његове. Било је оно доба, када се мање питало ко шта има, него ко је какав“ На извору Плутархових јунака, где се ти духови напајаху, тражио је Верковић напитак за човечанство, роди отаџбину... Ала за мало бејаше, могао је Верковић запеватп. Настаде ужасна борба. Магла покри земљу. Из земље, крвљу орошене, не изниче цвет слободе народне. Материјализам све поплави, правда, стид и поштење одлете на Олимп. Сад тек настаде борба, за опстанак, који боље гњави, тај је бољи, вреднији. Верковић тражи да испуни празнину орца, тражи верне другове, који исто то траже, што и он. Нађе једно за другим тројицу, но сви један за другим одлетише у вечност. Верковић баци се у борбу светску, ал одлете сам, и увери се, да људи не чине време, него да време чини људе Остаде са својим плановима као патак на леду; постаде особењак.“ Живот његов био је буран, он је много видео, много искусио, много претрпео. Понос му је био оклоп у борбама живота; начело му је било: „преломити се, ал не савити се.“ Ђак Русоа и Шилера, идеалист у сред најгрубљег материјализма, он је био као јагње међу курјацима, са његовом љубављу према људима који хоће да се газе. Он

5 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ ; 4