Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 67

он каже, и о њеној вредности ни он сам није имао илузија. Још из рана увидео је да то није његово поље, и, као пи Богобој Атанацковић, у исто доба, и у истом смислу, окренуо се другоме послу. Са Буном дошло је доба да Музе ћуте, и да оружје проговори, и поезија речи била је замењена позијом дела. Јаков Игњатовић ће ућутати пуних пет година, и у ломљави Буне, у далеким путовањима, у вртлогу живота, у проширеном хоризонту, он ће постати развијенији, зрелији и свеснији, и свога талента и потреба књижевности и народа.

ГЛАВА 1. Његови књижевни погледи. Стање српске књижевности у педесетим годинама — Повољни услови за српски роман. — Доситијевска традиција:

на ползу народа.“

Прави књижевни рад Јакова Игњатовића по-. чиње 1854, када је узео у своје руке уређивање. Србског Летописа. На то место нису га биле довеле његове књижевне заслуге, но прост случај што у Пешти није било другог независног и школованог Србина, што су њега знали као човека, који је много путовао, прилично читао, знао језике п пнтересовао се српском књижевношћу. Он је постао уредник Летописа, не по ономе што је дотле био дао, него по ономе што су се надали да је у стању дати.

У његовом уређивању Матичиног органа било је одиста нечега методичног: он је радио са плапом и са здравим појимањем књижевних потреба,

5