Jedno namesništvo : 1868-1872

4

између краља Милана и Краљевског Намесништва предан је јавности 1891 у „Српским Новинама“ (број 12), а то није никакав „Тајни» уговор, по прост записник о предаји дужности,“)

Питали смо се ми, а морао се питати и сваки други читалац ове брошуре, какав је смер могао имати пред очима писац њен,

Чује се мишљење, да је писац имао и ту намеру, да покривепо преузпоси влад"вину, у којој је љегов отац имао живога учешћа као председник министарства. Ну, ма да је Илија Гарашанин, својим талентом, својим искуством и својом оданошћу државној служби, био за 6 година користан сурадпик кнеза Михаила, оп је бно само сурадник; п ако је рад његов био пуп утицаја, он није био пи вођ, ни иницијатор. Правац је давао кнез Михаило, који се није ни мало устезао, да то отворено исповеда. Тој исповести оп је дао пајсормалнијега израза у једноме шисму, које је писао 6 јануара 1568 грофу Стакелбергу, цареко-руском посланику у Бечу, говорећи :

„Зна се, да је пређашњит година, које су преттодиле повратку мога покојнога оца у Србију, моја сирота отаџбита, била, разбојиште туђи утицаја, који су коначно спречили развитак

земље, која беше без снаге и моралне ч војне, а међу тим тај

човек (Гарашанин), за којим жале у Петрограду, беше скоро непрестано на челу тадалње владе ....... Ја сам био тај, који сам без оклевања установио народну војску. која данас задаје страх у Цариграду. а испуњава надањем српски народ и остале Словене, који га окружавају. Да то учиним, ја сам тражио савета једино у мојим патриотским осећајима, а ово осећање нисам ја позајмио ни у кога од мојиг министара (нити је Гаралаанин био

#) Ш»да је већ пе једна од многих претпоставака, пишчевих. Оп је, у своме листу „Виделу“, годинама доказивао, да је оставка краља Милапа решена у Абацији на састанку његовом са Ристићем. Ну овај, са свим случајни састапак био је у августу 1888, а краљ Милап изјавио је у писму, које је публиковано у Париском листу тела — у 416 марта 1898 да је Ристића посвстио у своје намере о оставши тек у Октобру 1888 године. Међу тим и тај датум“није тичан. Ристић је о намери краљевој дозпао први пут 4 декембра 1888,