Jedno namesništvo : 1868-1872

и обећавати, да ће се број српске народпе војске ограничити, да ће Кнез Михаило доћи у Цариград да Султану учини подворење, и да ће се Србија обвезати, да не ће тежити својој независности, но да ће, на против, моћи примити на себе обавезу, да ће, у напредак, кнезови српски бити дужни да иду у Цариград, да подносе своје подворење султану, што по својим повластицама не морају чинити. И тај докуменат предан је такођер јавности, и њега игнорује Милутин Гараланин,!

Ето, са колико познавања свога предмета пише ауктор о великим и значајним плтањима, која претреса и оцењује!

Далеко од тога, да се устеже примити „понуђени» му Београд, кнез Михаило под јесен 1866, чини Формални корак, да Београд категорички од Порте захтева. И то његово писмо налази се такођер предано јавности и у Српским званичним новинама 1867.

Ништа се нису биле измениле прилике на Балканском полуострву 1868, кад је зликовачка рука угасила живот том великом Кнезу српском.

Једина принова или измена била би у томе, што је та година затекла савезни уговор закључен између Србије и Грчке, о коме су се преговори почели водити још 1861, та се, због питања о Македонији, није могло доћи до каква споразума све до августа 1867. И то је једини уговор, који је закључен после добитка градова, а уговори закључени са Црном Гором и Румунијом потписани су пре овога догађаја, а не после, као што тврди писац брошуре.

И кад се узме у обзир, да се у Грчкој није стање било ни мало поправило, и да је њена снага још и 1868 била у критском устанку ангажована, онда је јасно, да је Грчка за то и закључила уговор са Србијом, што је била изневађена успехом Србије у градском пштању; хтела је да јој веже руке за даље покушаје, а не да олакша могућност заједничке акције, или, у најмању руку, хтела је, да заједничку акцију