Jedno namesništvo : 1868-1872

и

50

створен био преки суд, који је судио судијама Великог Суда и послао их на робију у Карановац 2

У осталом, и у Уставима великих културних монархија, у Уставу аустријском, па иу Уставу класичне Италије, налазе се и данас све оне одредбе, које садржи наш Устав од 1869, а због којих га писац брошуре сматра као извор злу и као неморалан. У овим великим државама и данас се обустављају слободе и проглашују опсадна стања са преким судовима, које може да поставља чак и један овлашћени војни команданат. И нико те Уставе не сматра као извор злу, а још мање као неморалне.

По Уставу од 1869 влада је морала пред Н. Скупштином оправдати сваку измену уставних одредаба (чл. 56). Министарска одговорност била је Фактички гарантована, а није била «празна беспослица>, као што тврди писац брошуре « Два Наљмеснилитва“. у

По Уставу и закону о министарској одговорпости у вези, министри су одговорни за сва своја званична дела без изузетка.

По члану 100 Устава они су одговорни Кнезу и Народној Скупштини «за своја званична дела“.

По члану 101 Устава министар се оптужује у Н. Скупштини : !, кад учини издајство; 2, кад повреди Устав: 3, кад прими мито; и 4, кад оштети земљу из користољубља.

За ове кривице подиже тужбу Н. Скупштина, га суди «Државни суд“

Кад наступи ма који други случај, осим она четири у ча. 101 означена, онда те друге случајеве предвиђа чл. [00 Устава, а како се у тим случајима поступа, одговара чл. ! закона о министарској одговорности, који гласи: сл у случају плана 100 Устава поступа се по пропису члана 103.закона 0 пословном реду 9 Н. Скупштини“.

У томе пак члану пословног реда прописује се: или !, да се пређе на дневни ред; или 2, да се ствар преда влади