Jedno namesništvo : 1868-1872

Пива није

55

шури његовој провлачи, као црвени конац, тежња, која иде у прилог апсолутизму: за њим управо жали он кад јадикује, што је !869 заснована уставност, а под изговором, да је она одвратила пажњу народну од планова за његову народну будућност. Далеко од тога, време првога Намесништва било је време најобилатије спреме и организације на томе пољу. Из тога времена потиче највећи део оних убојних средстава, којима су се могла водити (1876 — 1878) два велика народна рата за ослобођење и независност.

Писац се налази у правоме лавиринту забуна, контрадикција и недоследности, кад расправља питање о одношају, у коме стоји уставност према народној мисли. По њему, час је уставност убила народну мисао, час опет доказује, да се са новим Уставом „стало на тачку, на коју је још много раније ваљало стати, те да се до излаза дође“ (стр. 68.) Гомила речи и Фраза, која љему стоји на расположењу, покрива празнину његових мисли. По што је на једном листу тврдио · једно, одмах на другом износи нам нешто са свим супротпо. Је ли уставност сметња за оствареље народне мисли или није! То

_је питање, на које оп није нигде дао чиста и одређена од-

говора. Ако није сметња, како је онда Устав од 1869 гол. могао бити штетан у томе погледу, нарочито кад он нигде не губи из очију гарантије потребне за учвршћење монархијске власти! Ако ли је пак уставност препрека за народни задатак, за што се онда ауктор онако одушевљава за њу, налазећи у њој једини излаз! ЈУ свима овим питањима требало је да ауктор најпре сам са собом дође на чисто, па тек онда да покуша изаћи на предикаоницу, са које ће друге да учи.

Милутин Гарашанин брани, управо тему, да уставност омета развитку народне мисли. Међу тим дошав 1880 на Владу, он и његови другови покренули су уставну реформу, па кад су 1883, при избору народних посланика, остали у