Još nije kasno : jedna srpska poruka Hrvatskome bloku

13

ми Срби имали повода да позовемо цео свет, и при-

јатеље и непријатеље своје, на горњу комично-за-

бавну и циркусно — оперетску представу кошутипевског „докторсгва“ и радићевског клаунства. Ова-. _ ко, не смемо се шалити, ни ствар олако: узимати. _ Да почнемо, дакле, са живом историјом. И,“ · краткоће ради, да се одмах јавно упитамо: има ли _ које трезне главе у редовима Радићевог Хрватства — сада и Хрватства Хрвашскога Блока — главе која уме и сме да чита живу историјуг И још тако живу, и свежу а врућу, да је много крстити ју „ју– черањом.“ Па, ако има, онда, памте ли ти и такви Хрвати: где је била ша њихова „суверена“, или и саме „државо-правно“ своја, Хрвашска у часу кад је Српека Војска пробила Македонски Фроншг (Септембра 1918. год.) Да! И, ако им то питање, као лаицима у војеним стварима, изгледа и сувише техничко, онда их питамо да нам јавно кажу : Како је изгледала та.њихова- „суверена“ Хрватска у часу = кад је Српска Војска, прегазив главну бугарску вој| ску у долини српскога Вардара, и сломив ошнор аустро - немачких армија у долини српске Мораве, прешла Саву, и Дунав и Саву, и ушла у „хрватски“ Загреб 2 22 Јестл и у Радићев Загреб, па чаки у Корошчеву Љубљану !/ Да! Па ако ова господа то памте — а то је, и словом и делом, јуче било _ овда нека нам кажу: Ко је једновремено стасао од новог непријатеља од непосредно-грозеће окупације 'талијанске, и хрватски Загреб и словеначку Љубљануг2 Да ли је то био онај „Хрватски дио“ војске који. г—н Радић данас тражи да се пусти испод заставе. Троједне нам: Краљевине Срба, Хрвата и Словенацагг2» Па, ако се са таквим једним подвигом, са. материјалним спасом шј. и Хрвашске и Словеначке. од очише опасноспти, од већ предузете инвазије, не може да похвали ни најпозванији „дио“ „суверене“

Хрватске, онда, нека нам кажу горња господа: под .

заштитом чије су се заставе, у шоку горње кризе, налавгили данашњи југовински јунаци „суверене“ Хрватске 2 2,.,