Još nije kasno : jedna srpska poruka Hrvatskome bloku

тата.

14 | — __- Али — рећи ће нам се — да је и пре уласка Српске Војске у Загреб „Народно Вијеће“ цјеловало,

_да је оно већ прогласило било независност Хр-

ватске од сваке и свачије адресе. - |

"— А-ми смо Срби, богами, слушајући и читајући хрватске Радиће и Кошутиће, већ ка и уобразили били: да је Хрватска непрекидно независна била, још од Томислава на овамо! Ида су, логично | и следствено, српски солунски војници ушли у Хр-

_ ватски Загреб само као добродошли гости, само да

попију коју у здравље хрватских Радића и Кошутића, па да иду кући. Али, кад они Солунци наши нису себе само тако сматрали, онда, морамо да молимо све франковачке академичаре, па бога ми и оне, у часу шталијанског надирања ка Љубљани ·

_и Загребу, велике радићевске команданте „хрвашо

скога дијела“ Карлове војске, морамо да их молимо, да нам кажу, и јасно и гласно и разговетно: где су били они, и војска и команданти јој: хрватски“ те да живом снагом, или бар живим присуством, подупру дотични проглас Народнога Вијећа 292 Јер, ако је за постанак читавих држава, чак и су-

верених држава, довољан проглас једнога „вијећа“,

| онда, како то да не уђе у Историју Света и.лањска „барањска република“ Црвених Маџара односно,

и својевремена „сегединска република“ Белих Ма-

"џара2 2 Да! збиља, у мало што не заборависмо још

једну историјску ситницу, па и две.

"- Дакле, ако се у календару не варамо, биће добрих педесет година, как» се Хрвати очајно сва-_ ђају са Маџарима око две „државо-правне“ шаније своје; око речног Међумурја, и приморске Ријеке. Па чија то војска — претходно затварајући пут повратку непријатеља у Загреб — истера Маџаре из спорнога Међумурја, чак и Прекомурја, и „при

· поји“ га „лијепој домовини“ хрватскојг Најзад, чија · то војска стиже и уграби пре мародерских Талијана

и саму Ријекуг2 — дају само, снагом извесне Велико Савезничке преваре и издаје, у корист Талијана изгуби. ... –