Još nije kasno : jedna srpska poruka Hrvatskome bloku

ла =

21

знати — наравно и делима, а не само речима, при-

знаши — онда ће они Србима га шо своје: ослобо–

ђење и дуг ослобођених дуговаши. А ако они то неће, онда — треће алтернативе нема —. оида .су

Срби за њих били и остају завојевачи. А ако су (Срби завојевачи Хрватске, онда они имају и права

завојевачна, а не само дужности. ТА шта то опет значи, то ће браћа, или тачније небраћа, Хрвати сад да чују и да виде. ЈА ин

ж

Дакле, у овом последњем и немилом случају, у српско-завојевачком случају, за „браћу“ Хрвате одмах пада, и правно и морално пада, Нрф и. Нрфсни Пант; а који, узгред буди речено, ја незнам шша је нама Србима и требао 2... Како му драго, одмах за Крфом падају правно и морално све несуђене „Женеве,“ сви усмени и писмени „ак-

_тови“, све „декларације“ и „резолуције,“ све „по-

годбе“ и „нагодбе“, и све друге, и знане и незнане, слепарије и нрпарије „југославенског“ Бисмарка.

То једно:

А друго, на тој завојевачкој предпоставци, Срби и њихова Србија, имају права: да у најмању руку, али и само у најмању руну, заведу исту Управу у Хрватској, какву је, и баш на пример, Аустро"Угарска једнога Калаја увела и завела у Босни; и одржавало ју пуних четрдесет година — управо и све док није из ње на сабљи истерана била. Став-

· љајући се, пак, на то и и такво завојевачко земљи-

ште, и противу своје воље, Срби и Србијанци имају још и морално право: да поступе са Хрватском и Хрвашсшвом, у најмању руку, онако исто како су са Срисшвом босанским поступали, али не само хрватски Филиповићи, него и хрватски Шипаллери и хрватски Хермани. Па чак и да им врате тај за- · јам, односно и плате тај дуг, са добримчетрдесето-

годишњим интересом. пи СА